Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије похвалио је однос Републике Српске према Богословији у Фочи, за коју је нагласио да је, за разлику од осталих богословија Српске православне цркве /СПЦ/, укључена у државни просвјетни систем.

На Богословији Светог Петра Дабробосанског у Фочи данас је завршен дводневни семинар за професоре и ректоре свих осам богословија СПЦ на коме је расправљано о унапређењу наставе и потреби њене модернизације, у духу изворног хришћанског предања.

Митрополит Амфилохије, који је у име Синода СПЦ задужен за питања просвјете, истакао је да стално унапређење модерног школства не искључује ни богословије.

„Имамо осам богословија, што наша црква никад није имала, а имамо и богословске факултете у Београду, Фочи и у Либертвилу у Америци“, нагласио је владика Амфилохије.

Митрополит Амфилохије каже да се разматра могућност да неке од богословија прерасту у православне гимназије, јер Црква више нема потребе за толиким бројем свештеника, који и тако морају да заврше факултет да би били рукоположени.

„Имамо православну гимназију у Загребу, а има ријечи да и неке од постојећих богословија добију тај статус православне богословске гимназије, у којима би се учили општи предмети, као у свим школама, а, с друге стране, да имају и вјеронауку, црквено-словенски језик и појање“, навео је митрополит Амфилохије.

Он је напоменуо да је веома битно што се овај скуп одржава управо у „древној Хочи“.

„Фоча значи Хоча, а то је косовски назив, тако да нас подсјећа на Косово. Тамо је Велика Хоча, а овдје је Фоча ништа мања од оне косовске“, рекао је митрополит Амфилохије.

Семинару у Фочи присуствовали су представници богословија из Београда, Сремских Карловаца, Крагујевца, Цетиња, Крке, Призрена, Ниша и Фоче.

Чланак МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Похвале за однос Републике Српске према фочанској Богословији се појављује прво на ИСКРА.

Данас, на православни празник Преображење, биће обележена 400-та годишњица богословије Света три Јерарха, најстарије српске богословске школе, у манастира Крка, који је 1350. подигла српска принцеза Јелена, сестра цара Душана.

Архијереску литургију у том манастиру, чувеној светињи Далматинске епархије, служиће патријарх Иринеј са епископима СПЦ.

Манастир Крка, који се налази недалеко од Кистања између Книна и Шибеника, од оснивања је био духовни и културни центар православних далматинских Срба, а и шире.
Богословска школа је отворена још 1615. године и позната је као прва школа за свештена лица у српском народу.

Српска принцеза Јелена, удата за хрватског кнеза Младена Другог Шубића, посветила је манастир Светом архандјелу Михаилу.

Предање каже да су манастир у кањону реке Крке, на данашњем месту, основали монаси приспели из Свете земље, из манастира Светог архистратига Михаила којег је тамо подигао српски краљ Милутин.

Монахе је на то наговорио исповедник принцезе Јелене монах Рувим.
Одговор на питање зашто је баш на том месту подигнут овај православни светоархангелски манастир може се потражити и у тврдњи старог историчара Луцијуса, који говори о проповедима апостола Павла Далматинцима на простору око реке Крке.

Близина римског војничког града Бурнума и катакомбе испод самог манастира оснажују ту тврдњу и наводе на закључак да су оснивачи манастира знали за то, па су управо ту и установили ову светињу.

Манастир Крка није престао бити молитвено место и једном броју католика Хрвата и живо је сведочанство о духовном јединству Срба.

Дабробосански митрополити, Гаврило 1578. и касније Аксентије и Теодор, администрирали су над манастиром Крка, а у 17. и 18. веку то су чинили и неки црногорски архијереји, као свети Петар Цетињски или митрополит Сава Петровић.

По благослову патријарха Пајсија Јањевца и митрополита Дабробосанског Теодора, при манастиру је 1615. основано богословско училиште.

Оно је радило до 1647. када су ученици и њихови наставници монаси пред турском најездом морали побећи највећим делом у Задар, а делом и у Сремске Карловце.
Манастирска братија се вратила у манастир 1650. године, а богословија је поново отворена тек 1964. године.

Манастир Крка броји векове и богатећи своју ризницу, у коју су приспевале бројне драгоцености непроцењиве вредности не само из српских крајева него и из Јерусалима, Свете Горе, Венеције и царске Русије.

На пример, донет је епитрахиљ светог Саве и Октоих Божидара Вуковића, као и књиге Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића на којима су они, као аутори, исписали своју посвету манастиру Крки.

Овоме свакако треба прибројити и патерик из 1346. назван „бугарски“ на чијим корицама пише: „Сија Књига манастира Вилендара“.

У манастирској цркви се чувају честице неколицине светитељских моштију као што су св. Трифуна, св. Николе, св. Антипе, св. Харалампија, св. Власија и других.
Бројна су имена српских великана који су посећивали манастир Крку или били у чврстој вези с њим.

Уз Доситеја Обрадовића и Герасима Зелића били су то Симо Матавуљ, Никола Тесла, Мирко Королија, Милош Црњански, Владан Десница и други.

При самом крају 20. века у манастиру је радила и ликовна колонија, где су свој стваралачки траг оставили бројни српски уметници.

Након последњег рата деведесетих година манастир је покраден, али не битније, јер су га хрватске власти заштитиле од вандализма.

Та светиња је запустела од 1995. до 1998. године, а богословија је при манастиру 1964. премештена најприје на Дивчибаре код Ваљева, а потом у Србиње, некадашњу Фочу.

Богословија је обновљена настојањем епископа Далматинског Фотија 2001. године.

У запустели манастир Крку крајем 1998. је најприје дошао млади монах Герасим, пострижник овог манастира, а потом и отац Доситеј и отац Михаило. Са њима је манастир „пропојао“ и постао опет као што је и био кроз векове духовно средиште православних Далматинаца.

У манастиру Крка налазила се читава галерија уметничких портрета црквених великодостојника распоредјених у манастирској трпезарији, салону, ризници и другим просторијама.

На портретима су представљени углавном игумани и далматински епископи. Ту се налазио портрет архимандрита Неофита Његуша, рад Влаха Буковца из 1884. године.
Медју иконама овог манастира биле су бројна дела кретских, српских и руских иконописаца који су припадали времену од 16. до 20. века.

Иконе су радови знаних и незнаних иконописаца медју којима су радови Георгија Михалика, Спиридома Рома, Вука Сударевица и других.

Иконе су украшене сребрним оковима венецијанске израде из 1765. године.
Представници Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије присуствују и данас централној прослави 400. годишњице богословије Света три Јерарха.

Како је најавила СПЦ, патријарх Иринеј ће данас посетити град Кистање, а у четвртак Епископски двор и српску православну цркву Светог Спаса у Шибенику, као и Црквену општину Сплит и недовршени храм Светог Саве у том граду.

Планирана је и посета римокатолицкој цркви Светог Дује, као и сусрет патријарха српског Иринеја са бискупом шибенским Антом Ивасом и надбискупом сплитским Марином Баришићем, као и градоначелницима Шибеника и Сплита, Жељком Бурићем и Ивом Балдасаром.

Чланак ПРВА ШКОЛА ЗА СВЕШТЕНА ЛИЦА У СРПСКОМ НАРОДУ: Данас се обележавају четири века богословије манастира Крка се појављује прво на ИСКРА.

Богословска школа „Свети Петар Цетињски“, која у црногорској престоници Цетињу више од 150 година шири мисију вере, испратила је ових дана још једну генерацију матураната, 19. по реду од њене обнове 1992. године. Светом архијерејском литургијом, коју је са свештенством у Цетињском манастиру служио митрополит црногорско-приморски Амфилохије и уручењем диплома свечано су обележили матуру. Новим богословима митрополит је поручио да буду носиоци Христовог крста и пожелио да и даље, до краја свог живота узрастају у Божијој љубави, љубави према ближњима, вери и врлинама.

– Па и ако паднете и отпаднете, онда да прихватите онај крст покајанога разбојника, с покајањем. Али у исто време призвани сте, и зато вас је Господ и призвао у ову школу, да будете сведоци Христа распетога и васкрслога у све дане вашега живота – казао је владика Амфилохије.

Цетињска Богословија образује генерације у теолошким знањима од оснивања 1863. године. Живот школе, ректора протојереја Гојка Перовића, ђака и професора, свакодневна богослужења, учинили су да се Цетињани и Богословија зближе. Истина, било је у прошлости немилих догађаја, када су физички нападани и малтретирани ученици Богословије, али, на срећу, тога више нема.

Богословија подно Ловћена једна је од осам у СПЦ и ради по плану и програму који је благословио и формирао Свети архијерејски сабор СПЦ. Далеке 1863. године основао је књаз Никола Петровић и тадашњи његов савременик архимандрит Нићифор Дучић.

ПОНАШАЊЕ

Ученицима Богословије строго је забрањено пушење и употреба алкохолних пића, обилазак кафана и непристојних места, излажење из интерната без одобрења васпитача и ректора, лаж, коцкање, крађа, туче, клеветање…

Чланак ОБНОВЉЕНА БОГОСЛОВИЈА НА ЦЕТИЊУ: Нови матуранти настављају да шире веру се појављује прво на ИСКРА.