Деценије пролазе, Анекс 7- повратак избјеглих и расељених- одавно је требало да буде реализован, а сарајевски Срби још доказују власништво над кућама и земљом и поред чињенице да је у посједовним књигама наведено да је од давнина имовина припадала њиховим прецима.

У насељу Жуч, удаљеном од сарајевске општине Нови Град свега три километра, до рата су живјели искључиво Срби. Данас не живи нико, јер администрација опструише повратак. У неколицини обновљених кућа, живот је немогућ јер се Електропривреди БиХ није исплатило да обнавља нисконапонску мрежу. Земља је из четврте прекатегоризована у 6. категорију, а иза свега стоји намјера да се на српским имањима сагради спортско-рекреациони комплекс, када земљу продају у бесцијење, или пак забораве да су је и имали.

Донацијама, 2011. у насељу Жуч обновљено је осам кућа. Младен Пајдаковић није имао услова да се врати, јер је на бројне захтјеве да му се прикључи струја, добио само један одговор, Електропривреда БиХ нема средстава да обнови нисконапонску мрежу. Обновљену кућу девастирали су провалници …

Гојко Пајдаковић једва препознаје гдје му је и била кућа, јер након што су је урушили односећи употребљив грађевински материјал, навукли су стотине камиона земље и грађевинског отпада. Сада и поред посједовних листова, мора доказивати и да је земља његова…

– Mорам предати захтјев за цјепање парцеле. Издвојити за једну парцелу за премјер 240 марака, а онда за све остале по 100 КМ, истиче Пајдаковић.

Предратни становник насеља Жуч Урош Мијатовић додаје да се све рјешава углавном финасијама.

– Да је могу одузети, не могу, зато што нам је и чукундеда овде живио, 300 година смо овде, наглашава он.

Ни мртви нису спокојни. Споменици су свједоци српског постојања и изнова се руше, уништавају. Све осим воље српских становника да буду своји на своме. Но, нису добродошли, а потврда је и игнорисање нашег дописа у општини Нови Град.

Једини одговор из Министарства за људска права и избјеглице БиХ укратко гласи- Обавјештвамо Вас да су од Министарства исцрпљене све могућности у оквиру његове надлежности. Напомињемо да је у одговору надлежна институција Кантона Сарајево извијестила подносиоца детаљно о току активности у вези с предметом представке.

Предмет представке (поднеска?) била је прекатегоризација земље и планови Кантоналног завода за развој да Жуч, без сагласности предратних власника претвори у спортско – рекреациону зону.

Уложили су предратни становници примједбе, али из ове институције одговарају да су њихови проблеми имовинско-правног карактера, које, кажу, могу рјешавати путем надлежних општинских и судских служби. То значи, да морају поново доказивати да им припадају и куће и земља и за то наравно одријешити кесу. Тако је то у мултиетничком Сарајеву.
у мултиетничком Сарајеву.

Чланак АДМИНИСТРАЦИЈА ОПСТРУИШЕ ПОВРАТАК: Сарајевски Срби упозоравају – бришу трагове нашег постојања се појављује прво на ИСКРА.

Рјешење питања имовине и пензија протјераних Срба из Хрватске није на видику ни више од двије деценије од рата, јер у Загребу нема политичке воље.

Предсједник Удружења пензионера из Хрватске Јован Каблар рекао је да је Бечки поразум, који кроз два Анекса Г и Е третира ова питања, остао мртво слово на папиру и да у Хрватској не постоји политичка воља да се то питање ријеши.

„Када засједа мјешовити комитет и када дође на дневни ред питање својине, представник Хрватске напусти састанак и онемогући доношење закључка по том питању“, навео је Каблар.

Истакао је да је то питање по правилу требало ријешити прије него је Хрватска постала чланица ЕУ, а да је сада поново потребно заинтересовати органе у Србији и Хрватској, али и у међународној заједници.

Замјеник предсједника скупштинског Одбора за дијаспору Миодраг Линта нагласио је да је Србима у Хрватској одузето 40.000 станова, 800.000 катастарских парцела пољопривредног земљишта, док 50.000 пензионера потражује заостале неисплаћене пензије.

„Хиљаде људи потражује девизну штедњу, десетине хиљада људи има проблема са радним стажом. Срушено је више од 10.000 кућа које су биле ван подручја ратног дјеловања“, рекао је Линта.

Он каже да је још СРЈ урадила попис имовине само протјераних Срба из Хрватске и да те процјене говоре да вриједност износи око 30 милијарди долара.

„У Хрватској нема политичке воље да се пронађе правично и трајно рјешење ових проблема. Хрватска од завршетка рата води политику цементирања етничког чишћења, са циљем да се што мањи број Срба врати и оствари имовинска, стечена и друга права“, нагласио је Линта.

И академик Тибор Варади каже да су овакви скупови прилика да се покрену многа питања, као што су питање пензија, имовине и да фокусирање на одређене проблеме даје више шансе да се они ријеше.

Он је додао да ништа не зависи од тога шта по том питању кажу стручњаци, већ рјешење тих проблема зависи од политичке воље.

Предсједник хрватске Грађанске иницијативе Зоран Пусић сматра да Хрватска као чланица ЕУ мора више пажње да посвети међународним споразумима као што је Бечки споразум.

Хрватска би, наставља он, као правна држава морала да ријеши проблеме људи који трају двадесет и више година, а не да користи правне доскочице да заобиђе извршење.

Он није оптимиста да ће проблем бити ријешен јер, како каже, Хрватска не показује намјеру да се тај проблем ријеши.

Чланак ХРВАТСКА: Протјерани Срби и даље без права на имовину и пензије се појављује прво на ИСКРА.

Вриједност уништене имовине расељених Срба у ФБИХ већа је од милијарду евра. Поднесене хиљаде тужби, али 80 одсто прогнаних није дочекало пресуду.

Послије успостављања Дејтонског мировног споразума, вриједност уништене српске имовине у општинама Федерације БиХ, прелази износ од милијарду евра, Вељко Стевановић, предсједник Удружења избјеглих и расељених из 78 општина ФБиХ који живе у РС.

Он истиче да само у бијељинском крају живи око 70.000 прогнаних и избјеглих Срба из Федерације БиХ, „који чине и пола становништва Републике Српске“.

Преосталу имовину, могуће је продати по цијенама, које су, по његовим ријечима, „најблаже речено увредљиве“. Тако, примјера ради, читаво српско имање удаљено свега четири километра од центра Тузле не може да буде продато ни за 20.000 КМ! У удаљенијим мјестима, на сцени је бесцијење, „а јасно је да је повратак Срба у ФБиХ, како искуства свједоче, неодржив и да се враћају једино пензионери“.

Један од повратника недавно је убијен на кућном прагу, а кривци још нису пронађени.

– Поднијели смо само у једном „пакету“ више од 3.000 тужби за накнаду имовине у Федерацији БиХ, али због опструкција разне врсте, и са свих страна, никаква права нису остварена, а у међувремену, умрло је чак 80 одсто наших људи који су подносили захтјеве – прича Стевановић.

Академик Драгољуб Драго Мирковић, привредник из Бијељине, чијој је породици узето све у Тузли, од стана до једне од најмодернијих фабрика, каже да, „сва је прилика сулуда времена, нажалост, нису прошлост“.

– Република Српска би морала да стане иза свих који су оштећени у Федерацији. Без те подршке и оно што је остало српског грунта у Федерацији БиХ, отићи ће у бесцијење или ће, на волшебан начин, бити заробљена и даље – увјерен је Мирковић.

-Славко Новаковић, одборник у СО Бијељина, који је, осим што је остао без имовине у Тузли, као жртва у Тузланској колони постао стопроцентни инвалид, каже да је други дио БиХ Србима јасно рекао да за наш народ у ФБиХ нема мјеста, а о одрживом повратку да се и не сања.

Чланак УНИШТЕНА ИМОВИНА ВРИЈЕДНА МИЛИЈАРДУ ЕВРА: Срби умиру чекајући правду из Федерације БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Руски председник Владимир Путин потписао је Закон о реципроцитетним мерама на незакониту заплену руске имовине у иностранству, према којем се на територији Русије омогућава заплена иностране имовине.

Према Закону, судски имунитети страних земаља и имовина коју поседују на територији Русије могу бити суспендовани на основу принципа реципроцитета, односно у случајевима када се у тој земљи изврши било каква заплена руске имовине, односно ускрати право на судски имунитет.

Закон се односи на све земље осим уколико не постоји неки други документ који гарантује да имовина не може бити заплењена.

Такође, било која страна земља која намерава да тужи Русију на суду, или се налази у судском поступку, сматраће се изузетом од судског имунитета.

Чланак ПУТИН: На заплену имовине одговорићемо истом мером се појављује прво на ИСКРА.

Судовима самопроглашеног Косова и Агенцији за приватизацију поднесено је више од 41.000 тужби и захтјева за враћање насилно одузете имовине Срба и неалбанаца.

Промјена власништва над непокретностима врши се на основу фалсификованих судских пресуда и уговора о промету које су „потписали“ чак и мртви Срби, изјавила је адвокат Милка Милосављевић. Она наводи да криминалци и шефови албанске мафије настоје да протежирањем спорова легализују имовинску карту Косова насталу фалсификовањем земљишних књига.

– Стање у којем се налази имовина Срба и државе Србије јесте алармантно. Ријеч је о најтежој врсти криминала која се огледа у томе што се промјена власништва над непокретностима врши на основу фалсификованих судских пресуда и уговора о промету које су „потписали“ чак и мртви Срби – каже Милосављевићева.

У протеклих 15 година на Косову и Метохији владало је апсолутно безвлашће. Примјењиван је закон силе и утицаја умјесто „lege artis“.

– Хиљаде спорова покренутих по уласку Унмика на Космет потврђују да овдје правосуђе не функционише – каже адвокат.

Она наводи да је имала на стотине списа предмета из којих се види да је узурпатор криминалац, уз сагласје институција, „заплијенио“ имовину у васништву Србина.

– Ријеч је о ординараном примјеру фалсификовања документације, посједовних листова и копија плана на основу које су судови и општинске службе покушали да легализују отимање имовине – појаснила је она.

Велики број пресуда донесен је на основу свједочења двојице Албанаца, наводних комшија, који тврде да је неки Србин осамдесетих година прошлог вијека продао земљу, иако о томе не постоји било какакв писани траг.

Милка Милосављевћ тврди да су у криминалне радње отимања српске имовине умијешани и неки српски адвокати и власници разних агенција за промет непокретности.

– Катастарске књиге са Космета измјештене су у Крушевац. Мешетари, путем посредника, имају задатак да из катастарских књига прибаве податке о парцели која је слободна и у власништву је Србина, а потом са мафијашима на Космету довршавају процес отимања српске имовине – објашњава она и тврди: „Неколико стотина хектара државне имовине у власништву бившег пољопривредног комбината Ратар из Лапљег села, код Приштине, прешло је у власништво Албанаца на основу документације коју је фалсификовањем сачинило руководство тог комбината“.

Милосављевићева наводи да оштећени Срби траже да преговарачки тим Београда у преговорима са Приштином инсистира да ван снаге буду стављени сви уговори о продаји имовине у власништву Србије склопљени послије уласка Унмика на Косово јуна 1999. године.

– Уколико би се легализовала имовинска карта настала на основу фалсификата земљишних књига и документације о власништву на непокретностима – Космет би био очишћен од Срба – упозорава Милосављевићева.

Она позива колеге адвокате и људе од струке да се укључе у хиљаде процеса које воде самозвани адвокати и правници на Космету и да на тај начин стану у одбрану закона, Срба и њихове имовине на Косову и Метохији.

Чланак КОСОВО: Мртви Срби „склапају“ уговоре се појављује прво на ИСКРА.

Руска влада одобрила је предлог закона који ће им омогућити да на својој територији заплене страну имовину и то без упозорења.

И док Запад сматра да је реч о осветничком чину због судских процеса који се воде против руских компанија које послују на Западу, руска страна објашњава да је реч о закону који ће им омогућити да се легитимно борбе против оних држава „које нарушавају руски државни имунитет пред Међународним судом правде“, тврде руски медији.

Руско министарство правосуђа објавило је да би нови закон требао да уклони тренутне „јурисдикцијске неравнотеже“ између Русије и појединих земаља. Другим речима, Русија ће запленити онолико страног капитала колико се на Западу буде нанела штета руским компанијама или државној имовини.

– Број тужби против Руске федерације и њене владе се у страним земљама непрестално повећава, а при том се Русија никад и не пита да ли заиста има било какве везе с тим случајевима – стоји у саопштењу руског Министарства правосуђа.

Русија је недавно потписала неколико међународних споразума о узајамној заштити улагања, према којима се сви спорови и процеси око улагања воде пред међународним судовима. Овим чином Русија је поручила да не признаје стране судове јер би њиховим признавањем то сматрала као предајом свог суверенитета.

Повод су тужбе за „Yукос“ и „Лукоил“

Један од повода за нови закон је и јунска заплена руске имовине након тужби које су у неколико земаља поднели бивши деоничари енергетске компаније „Yукос“.

Они тврде да је руска влада незаконито избацила енергетску компанију из бизниса кад се Путин 90-их обрачунавао с њеним тадашњим шефом Михаилом Ходорковским, и омогућила Роснефту да се домогне „Yукосове“ именовине и постане највећи произвођач нафте у Русији.

Суд у Хагу је сувласницима три компаније, које данас представљају некадашњи „Yукос“, доделио 50 милијарди долара одштете која планира да се наплати продајом руске државне имовине која је заплењене у Француској и Белгији.

У најновијем случају, у коме је Румунија тужила „Ликоил“ због утаје пореза, одбијен је захтев ове руске компаниј која је тражила од лондонског суда да се на њу не примењује ова врста санкција.

Русија је одбацила одлуку суда у Хагу и упозорила да намерава да „брани своје интересе“.

Предложеним законом, који ће Дума разматрати у септембру, неће бити могућа заплена имовине шефова држава, амбасада, бродова или авиона.

Чланак ПУТИН УЗВРАЋА УДАРАЦ: Колико се руске имовине заплени на западу, толико ће западне у Русији се појављује прво на ИСКРА.

Премијер Србије Александар Вучић најавио је данас да ће до краја септембра у Скупштину бити предат предлог Закона о пореклу имовине, а нацрт би требало да буде готов већ у првој половини тог месеца,

Он је приликом посете фабрици оружја у Великој Плани рекао да сви морају да буду правилно опорезовани у складу са оном што имају и да ће богаташи морати да објасне одакле им то, уколико њихова пријављена примања за опорезивање нису у складу са имовином.

„Не може неко ко има пријављену плату од 50.000 до 70.000 динара, да буде велики газда који има два поршеа, или два велика мерцедеса и 17 кућа и станова. То за плату до 80.000 динара не може, па ће те морати да објасните како сте то стекли“, казао је Вучић.

Он је додао да „оно што можете да објансите је све ваше и то је све у реду, бићемо чак и флексибилни, али оно што не можете да објансите, то значи да сте узели на рачун државе и ја мислим да је то веома поштено“ .

Чланак ВУЧИЋ: Не може и порше и плата од 70 хиљада се појављује прво на ИСКРА.

Приштина жели да постане чланица Унеска, а истовремено тамошње власти одузимају право на имовину манастиру Високи Дечани, светињи из 14. вијека која је на списку Свјетске културне баштине, те се чак спорних 23 хектара земљишта налази у оквиру специјалне зоне која би на Косову требало да је заштићена законом, тврде данас франкфуртске „Вести“.

Лист преноси да су судије овакво рјешење донијеле под притиском, пријетњама, а нуђен је чак и мито, што је резултирало гласањем у ком је троје локалних судија прегласало двоје међународних.

Пресудом од 8. јула, стављена је нова тачка на 15 година дуг имовински спор, а скандалозна је и што се њом поништава одлука суда који је функционисао под међународном управом, наводи лист.

У рјешењу до којег су дошле „Вести“, Посебна комора Врховног суда Косова поништава своју одлуку донесену у корист манастира Високи Дечани из 2012. године, оглашава се ненадлежном, а странке у спору упућује да процес обнове пред Основним судом у Пећи.

На пресуду коју је потписао предсједавајући судија Сахит Сулејмани, Српска православна црква, ни Република Србија (такође, странка у спору) немају право жалбе.

Дечанима је једино остало да правду траже у оквиру права загарантованих уставом, односно пред Уставним судом Косова.

Када је мјешовито судско вијеће којим је предсједавао судија Еулекса крајем 2012. године донијело одлуку у корист СПЦ, српска светиња је данима била изложена демонстрацијама, најувредљивијим порукама и отвореним пријетњама.

Братство је због екстремиста, али и руководилаца општине Дечани, било принуђено да први пут од 1999. године затвори капије манастира.
У одбрани су учествовале и јаке снаге полиције и италијанског Кфора.

Предсједник општине Дечани Расим Селманај сматра да је одлука „фер и поштена“.

Градоначелник Дечана је члан је Алијансе за будућност Косова и близак сарадник Рамуша Харадинаја, а обојица су најављивали да ће грађани користити спорно земљиште без обзира на одлуку суда.

С обзиром да без Харадинајевог мига, како наводе „Вести“. нико у тој странци не повлачи потезе, и у контексту дешавања на Косову гдје међународна заједница инсистира на успостављању Специјалног суда за ратне злочине ОВК, ова изнуђена судска одлука око манастирске имовине добија сасвим нову димензију.

Може се тумачити и као диверзија, скретање пажње међународних представника, наводи лист.
Замјеник директора Канцеларије за Косово и Метохију Душан Јововић каже да власти у Београду нису добиле званичну одлуку суда.
Он подсећа да је „статус манастира Високи Дечани на удару свака два мјесеца: од тога чије је то културно наслеђе, до тога да је називају империјалном грађевином српске државе“.

„То је удар на братство и на манастир Дечани. Ако се испостави да је таква одлука суда донесена, ми ћемо свакако уложити жалбу онима који стално понављају да СПЦ на Косову има посебан статус. Доношење овакве одлуке суда у вријеме док трају бриселски договори и када би требало да се активира црква Светог Саве у јужном дијелу Косовске Митровице стварање је непотребне тензије“, истиче Јововић и додаје да су власти у Београду поводом културне баштине у сталном контакту са представницима Унмика на Косову.

Представници СПЦ истичу да је спорно пољопривредно земљиште од кључног значаја за самоодрживост манастира и безбједност.

Република Србија земљу је пренијела у власништво манастиру Дечани уговорима у поклону из 1997, али друштвена предузећа Апико и Иљилира тврде да је њихова.

У дугом процесу донесена је одлука о поравњању (између манастира и Унмика) где је договорено да манастир задржи имовину унутар специјалне заштићене зоне, а одустаће од потраживања имовине ван те области.

На овај договор прво су се жалиле фирме, а сада и представници општине Дечани и косовске Агенције за приватизацију.
Двоје међународних судија сматрају да је одлука погрешна.

У издвојеном мишљењу они кажу да је нетачна теза о одбијању надлежности суда. Самтрају и да оваква пресуда крши право на правично суђење загарантовано Европском конвенцијом о људским правима, те да угрожава ефикасност и кредибилитет правосуђа.

Члан 1. Закона о специјалним заштићеним зонама каже да ће осигурати заштиту српских православних манастира, цркава и осталих вјерских мјеста, као и историјских и културних места која имају посебан значај за заједницу косовских Срба, као и за остале заједнице на Косову.

Чланак СВЕТИЊА ПОНОВО НА УДАРУ АЛБАНАЦА: Дечанима отимају 23 хектара се појављује прво на ИСКРА.

Првостепена пресуда Суда БиХ, према којој се Републици Српској, на територији општине Хан Пијесак, одузимају некретнине и земљиште површине 11.000 метара квадратних, односно војни полигон, политичка је пресуда која није обавезујућа за Републику Српску и представља правно насиље Суда БиХ према Републици Српској, кажу саговорници „Новости“.

Занимљиво је да Суд БиХ у пресуди налаже Републичкој управи за геодетско и имовинско-правне послове Републике Српске да укњижи права својине на БиХ на некретнинама коју чине објекти Министарства одбране и пашњак четврте класе површине 11.474 метра квадратних у привременом листу непокретности, као и да се избрише упис свих права тужених на предметним некретнинама.

Да све буде сумњивије, ова првостепена пресуда је донета иако још нема Закона о расподели војне имовине на државном нивоу, и тако спада у преседане правосуђа.

Када се томе дода да имовина у Хан Пијеску носи ознаку „забране располагања“ од стране ентитета и државе БиХ, онда је пресуда Суда БиХ још сумњивија.

Слободан Радуљ, правобранилац РС, каже за „Новости“ да ће Правобранилаштво РС уложити жалбу на пресуду и очекује да је обори у другостепеном поступку.

– Ово је покушај да се на мала врата војна имовина упише на име Босне и Херцеговине, иако се то коси и са одлуком високог представника – каже Радуљ.

Поводом ове пресуде реаговао је и министар правде БиХ Антон Касиповић, који је поручио да ће Република Српска оспорити ову пресуду.

– Она је мањкава по више основа. Мањкава је по питању надлежности, мањкава је по питању одлуке високог представника, о располагању одређеног дела имовине и мислимо да није добро. Уколико би била прихваћена може створити један преседан – рекао је министар правде РС Антон Касиповић.

Борис Јеринић, заменик министра одбране БиХ, каже за „Новости“ да се овде ради о политичкој пресуди која је тешко изводљива.

– Сва имовина мора да се регулише законом на државном нивоу. Ми немамо закон. Ово је политичка пресуда Суда БиХ. Пресуда није дошла у министарство одбране БиХ, што говори о раду Суда БиХ – истиче Јеринић.

Он даље каже да ће српски представници у заједничким институцијама спречити сваки покушај отимања имовине Републици Српској јер уколико се допусти један преседан, онда ће доћи исте пресуде и за касарну на Мањачи, за касарне и војну имовину по Бањалуци, Бијељини, Добоју..

– Пошто је Федерације БиХ укњижила сву имовину војну на БиХ и то су урадили судови по ФБиХ, сада се покушава притиснути и РС да то уради, иако то није могуће јер је јасан став Републике Српске око расподеле државне и војне имовине, а то је да се све мора регулисати законом на државном нивоу и уз сагласност РС- истакао је Јеринић.

Чланак ХАН ПИЈЕСАК: Српској отимају војну имовину! се појављује прво на ИСКРА.

Премијер Србије Александар Вучић поручио је данас да неће пристати на то да све оно у шта је Србија улагала постане имовина Албанаца, што они, како тврди, покушавају да прогурају.

„Немам права на то да пристанем, и не могу, и нећу да пристанем. Не постоји та ствар на кугли земаљској која може на то да ме натера“, рекао је Вучић новинарима у Влади Србије, дан после косовског дијалога у Бриселу.

Према његовим ријечима, као што су узимали од Трепче, од Скијалишта у Штрпцу и у свему другом, тако би сад хтјели, уз потпис српске стране, да оду Газиводе и комплетна мрежа далековода.

Он је упитао какве везе имају далеководи у Лешку са било чим на Косову и Метохији, наводећи да су они везани за Краљево и за предузеће „Електро-Шумадију“, да то никакве везе нема са Албанцима, Турцима и њиховом имовином, преносе београдски медији.

„И врло сам јасан о томе, то сам рекао и у Бриселу. Надам се напретку, завршетку важних ствари, то је услов за европске интеграције Србије, а оним другим усијаним главама који би увек да пронађу разлог против Европе, да кажем да само имају у виду да је трговинска размена Србије са регионом и са ЕУ је 80 одсто“, нагласио је Вучић.

Упитан да ли ће сљедеће седмице бити настављени преговори у Бриселу и да ли је то сценарио који личи на онај приликом потписивања првог бриселског споразума гдје су се премијери растали, а онда седам дана касније и састали и потписали споразум, Вучић је подсјетио да за разлику од других у тадашњој влади једино он није желио да да сагласност за три тачке.

Медији у Србији јављају да се око вјештачког језера и хидроцентрале Газиводе код Зубиног Потока, и трафостанице Валач ломе копља јер онај ко их контролише има под контролом енергетске ресурсе за сјевер Косова, али и водне ресурсе за територију цијелог Косова и Метохије.

Газиводе приходују десетине милиона евра годишње само од воде, а и један дио Срба ради на пословима на тој акумулацији и може остати без прихода.

Медији са Косова раније су писали да је акумулација Газиводе и све што уз то иде приштинска страна већ продала једној турској компанији.

Чланак ВУЧИЋ: Србија се неће одрећи имовине на Косову се појављује прво на ИСКРА.

Удружење „Сарајевски Срби“ из Братунца, у сарадњи са Борачком организацијом из овог мјеста, и ове године ће обиљежити годишњицу исељавања и подсјетити на голготу коју су прије 19 година претрпјели Срби из Сарајева који су у изузетно тешким временским условима, исцрпљени четворогодишњим ратовањем након 36 одбијених офанзива, иселили са својих вјековних огњишта.
Колоне сарајевских Срба су, након потписивања Дејтонског споразума, кренуле су, не желећи да остану под туђом влашћу.

Између имовине и властитих домова на једној и материјалне неизвјесности у слободи на другој страни, 150.000 сарајевских Срба опредијелило се за живот у слободи, без обзира на материјалну неизвјесност.

Срби су напустили своје куће и станове у сарајевским општинама и иселили се у Републику Српску и Србију, а неки су се раселили широм свијета.

У оквиру подсјећања на те тешке дане и патње кроз које су сарајевски Срби прошли приликом исељавања, сутра у 18.00 часова у братуначком Дому културе биће приређена пројекција документарног филма „Балкански синдром“ аутора Драгана Елчића.

Програм обиљежавања 19. годишњице исељавања сарајевских Срба под геслом „Памтимо, не заборавимо“ биће настављен у суботу, 7. марта, у 10.00 часова, када ће у братуначкој цркви Успења Пресвете Богородице бити служен парастос за 430 погинулих српских бораца сахрањених на братуначком гробљу.

Међу њима је више од 200 посмртних остатака српских бораца са сарајевског ратишта које су породице пренијеле приликом напуштања Сарајева и досељавања у Братунац и Сребреницу.

Након парастоса присутни ће прислужити свијеће за покој душа погинулих сарајевских бораца, положити цвијеће и окадити њихове гробове на братуначком гробљу.

Чланак БРАТУНАЦ: Сјећање на голготу сарајевских Срба се појављује прво на ИСКРА.

Почевши од Ибрахима Ругове па све до садашњих лидера, порекло њихове имовине оставља без даха и изузетно је сумњиво. Једноставно, они су стекли велико богатство, а уз то немају неке велике плате или нека примања, јер се то богатство не ствара и деценијама напорног рада.

Да се косовски лидери не зноје због својих мегаломанских имања доказали су и сами у Декларацији средстава којима никоме од њих не пише да је непокретна имовина зарађена од саме особе која је дала изјаву.

Почевши од Ибрахима Ругове па све до садашњих лидера, порекло њихове имовине оставља без даха и изузетно је сумњиво. Једноставно, они су стекли велико богатство, а уз то немају неке велике плате или нека примања, јер се то богатство не ствара и деценијама напорног рада.

Ибрахим Ругова – Историјски председник Косова је оставио породици кућу која је била његова, али под никада разјашњеним околностима. Речено је да му је поклоњена од стране једног сународњака. Речено је да је то председничка резиденција те да се користи у те сврхе. Али, она је данас власништво породице Ругова. Сам најмлађи син покојног Ибрахима Ругове, Укë Ругова је у изјави о имовини проценио да она вреди 1.5 милиона евра, а порекло је означио као наслеђе, пише лист „Фјала“.

Иса Мустафа – Он је изјавио да има кућу коју је наследио. Али оно што Мустафа није изјавио је богатство његових синова за које се наводно говори да је баснословно, када се гледају околности на Косову.

Хашим Тачи – Бивши премијер је за седам година био свестран када је реч о изјави имовине, а реч је и о кући која је при крају радова на Ветернику. Он је изјавио да ту кућу изграђује од кредита и новца од 230 хиљада евра које је добио од продаје куће у насељу Арбериа ( Драгодан). Али, бивши премијер никада није појаснио како је направио кућу на Драгодану чија је вредност била толика. Произилази да је та кућа изграђена после сукоба, док је Хашим Тачи има плату посланика, која се у то време кретала негде око 600-700 евра месечно.

Албин Курти – Није дао никакве изјаве о непокретностима. Он је имао стан у једној од најскупљих зона у Приштини , којег је продао како би финансирао кампању Покрета „Самооопредјељење“. Курти никада није појаснио када је и како купио тај стан. Само се зна да је стан дошао у власништво Куртија у веме када он није имао стабилне приходе.

Рамуш Харадинај – Његова кућа није направљена из власникових директних средстава. Он је као порекло власништва којег је проценио на 300 хиљада евра споменуо наслеђене властите ресурсе и помоћ од стране сабораца. Кућу од 950 квадратних метара у насељу Драгодан процењује на 300 евра по метру, што је знатно испод цене на тржишту некретнина у Приштини.

Фатмир Лимај – Навео је неколико некретнина које су породично наслеђе. За Лимаја се зна да је имао стан који је наслиједио од оца прије неколико деценија, али се није детаљно расправљало о поријеклу остале имовине. Лимај је у Агенцији изјавио да има само два стана и једну породичну кућу.

Чланак АЛ ЈЕ ДОБРО БИТИ ПРОТИВ СРБА: Погледајте луксуз Ругове, Мустафе, Куртија, Харадинаја и Лимаја се појављује прво на ИСКРА.

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић изјавио је данас да ће бити проверено да ли је неко у полицији и том Министарству стекао имовину на незаконит начин.

„Све што могу у складу са законом да урадим да бих утврдио да ли је неко у полицији стекао (незаконито) имовину апсолутно ћу урадити”, рекао је Стефановић новинарима.

Он је поновио да ће нови Закон о полицији предвидети тест интегритета и да ће Сектор унутрашње контроле добити већа овлашћења за област провере имовине.

Стефановић је навео да сада постоје механизми за проверу имовине и да то може да уради Пореска управа у сваком тренутку као и тужилаштво.

Према његовим речима, од када је установљена тужилачка истрага, МУП на захтев тужилаштва може да изврши проверу имовине.

Стефановић је напоменуо и да се подаци о вредности његове имовине, као носиоца јавне функције налазе у Агенцији за борбу против корупције а да би исто тако могли да поступе и руководиоци у полицији.

„Мислим да нема разлога и да сви други полицијски функционери не предају на увид своју имовину… и мислим да је то потпуно нормалан процес”, рекао је Стефановић.

Он је указао и да у вези провере имовине постоји доста медијских спекулација додавши да се никада не може урадити нешто против закона.

Стефановић је негирао и наводе да је у лошим односима са директорм полиције Милорадом Вељовићем истакавши да они добро сарађују.

„Мени је жао што неким људима тешко пада што са директором полиције имао добру сарадњу… ми радимо добро и полиција постиже добре резулкате ако то некима смета то је њихов проблем”, рекао је он.

Стефановић је указао и да ће промене у МУП битии убудуће и да ће се зависити од резулата рада

„Промене у МУП и нису нека табу тема – ми мењамо људе и мањаћемо их… то је природан процес јер ником јавна служба није загарантована а резултати увек морају да буду основна ствар”, рекао је он.

Стефановић је претходно са финском министарком унутрашњих послова Паиви Расанен потписао Споразум о сарадњи два министарства у борби против криминала.

Чланак СТЕФАНОВИЋ: Проверићемо имовину свих у полицији се појављује прво на ИСКРА.