Српска православна црква прославља данас празник Васкрсења Лазаревог или Лазареву суботу, успомену на посљедње чудо Христово пред Недјељу страдања, смрт и Васкрсење.

Догађај Лазаревог васкрсења се, према јеванђељима, догодио у Витанији и увод је у нову вјеру у Васкрсење.

Према јеванђељском предању, Христос је стигао у Витанију четири дана послије смрти Лазареве, оживио га и дигао га из гроба, па је тај празник познат и као Васкрсење Лазара Четвородневног.

У хришћанству тај празник има значење побједе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих вјерника.

Васкрсење Лазарево наљутило је првосвештенике и, како каже јеванђеље, непосредан је повод за одлуку јудејске скупштине о погубљењу Спаситеља.

Православни вјерници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону Цркве, почиње службама бдења у навечерје Цвјетне недјеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.

Врбица је за православне хришћане празник дјечије радости, јер је Христос полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите дјецу к мени, јер таквих је Царство небеско“.

На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недјељне литургије, на Цвијети, када се обавља благосиљање врбе.

Врбове гране, које се потом дијеле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

Чланак ПОСЉЕДЊЕ ЧУДО ХРИСТОВО ПРЕД НЕДЈЕЉУ СТРАДАЊА: Данас Лазарева субота се појављује прво на ИСКРА.

На велики православни празник Лазареву суботу, Хашим Тачи звани Змија опет је усталасао Црну Гору. Овог пута перформансом у Улцињу, који су „увеличали“ Еди Рама, премијер Албаније и градоначелник Фатмир Ђека.

Овај последњи је на своју руку одлучио да Змија и Рама постану почасни грађани Улциња. Града у којем је лани изабрана мис Албаније а режим у Подгорици, као и сада – ћутао! Усхићени Ђека био је неколико сати у центру пажње „албанских земаља“, или такозване „природне Албаније“ чије темеље убрзано ударају пред очима Европе.

У сенци главних актера нашао се председник Црне Горе, који би, да није било новинара, остао незапажен. „Смогао“ је Филип Вујановић некако снаге да ода признање Рами и Змији за ширење добросуседских односа, а Тачи се захвалио црногорским властима „за збрињавање албанских избеглица 1998“. Памте, богами, Црногорци добро да се у том „збегу“ нашло на хиљаде бораца разбијене „ОВК“, који су преко Богићевице, Плава и Метеха, бежали у Албанију.

Пре награђивања Тачија и Раме, Подгорица се „одужила“ рушитељу оне заједничке државе – Стјепану Месићу, дајући му титулу почасног грађанина. А који су његови доприноси процвату црногорске државе – нико не зна! Вероватно ни предлагачи.

Нажалост, предлог да се међу почасне Подгоричане упише српска тениска легенда, Новак Ђоковић, није прошао. Режим је поручио асу, чији корени су из Јасеновог Поља код Никшића, где му почивају прадеда и прабаба, да је добро дошао у Црну Гору – као инвеститор. Ноле им се одужио спектакуларном свадбом на Светом Стефану, што је била најбоља промоција најмање балканске државе, за разлику од бламаже коју је пре три дана потурио Ђека са својим званицама.

Чланак МИЛУТИН СЕКУЛОВИЋ: Новак није за почасти, Тачи и Рама јесу, нажалост! се појављује прво на ИСКРА.

Декан Богословског факултета у Фочи, протојереј ставрофор Дарко Ђого говорио је вечерас у Андрићграду на предавању о теми „Лазарева субота – Христос, Бог који је плакао, Бог којим се причешћујемо“.

Ђого је рекао да је изабрао тему која је везана за Лазареву суботу да би скренуо пажњу на питање „ко је наш Бог“, а не само какав је.

„Јако је битно да знамо да је Богочовјек у кога вјерујемо Богочовјек који је плакао. Битно је у каквог Бога вјерујем и у каквом је односу тај човјек са Богом у кога вјерујемо и на који начин он долази у сусрет са Богом“, истакао је Ђого.

Подсјетивши да је у Андрићграду црква Светог српског великомученика Лазара, Ђого је рекао да је то име одомаћена скраћеница јеврејског имена Елеазара, и да је Лазар онај којем помаже Бог.

„Лазар је право српско име, говори о томе колико смо се ми сродили са том потребом да нам Бог помогне. Христос не говори Лазару васкрсни, него му говори изађи напоље. Бог кад се обраћа човјеку, он се обраћа једноставно. Васкрсење Лазарево је увијек било схваћено као назнака општег васкрсења, као онога што ће се десити тек у другом Христовом доласку“, истиче протојереј ставрофор Ђого.

Он каже да је некада све било блискије, а да је данас другачије. „Уколико хоћемо да живимо живот Светог писма, то је живот непосредности, живот обиђеног друга и подијељеног хљеба“, додао је Ђого.

Ђого је истакао да је православном народу дат Бог који је „откривени Бог“ – Бог који се открива народу сваке недјеље, сваке литургије. „Ми имамо Бога пред очима. То што се дешава, што називамо литургијом, то је наше причешћивање“, каже протојереј ставрофор Ђого.

Говорећи о Андрићграду, он је истакао да тај град указује да културни и духовни садржаји могу да побиједе и да се нешто материјално може изнаћи уколико има идеје и смисла.

Ово духовно вече организовала је Српска православна црквена општина Вишеград поводом предстојећег највећег хришћанског празника – Васкрса.

Чланак ДУХОВНО ВЕЧЕ У АНДРИЋГРАДУ: Христос, Бог који је плакао се појављује прво на ИСКРА.

У сурет празнику Васкрсења Христовог Српска православна Црква у Вишеграду организује предавање и духовно вече на тему: ЛАЗАРЕВА СУБОТА: ХРИСТОС – БОГ КОЈИ ЈЕ ПЛАКАО, БОГ КОЈИМ СЕ ПРИЧЕШЋУЈЕМО!

Гост предавач је наш уважени декан Богословског факултета, протојереј-ставрофор др Дарко Ђого.

Предавање ће се одржати у петак 3. априла 2015. у великој биоскопској сали у Андрићграду у 19 часова.

Чланак АНДРИЋГРАД: Предавање „Лазарева субота – Христос, Бог који је плакао, Бог којим се причешћујемо“ се појављује прво на ИСКРА.