<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Монголија Архиве — ИСКРА</title>
	<atom:link href="https://novi.iskra.co/tag/mongolija/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://novi.iskra.co/tag/mongolija/</link>
	<description>светла страна света</description>
	<lastBuildDate>Tue, 24 May 2016 11:43:40 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.3</generator>
	<item>
		<title>ОЗБИЉНА ПРЕТЊА ИЗ МОНГОЛИЈЕ: Бајкал би могао да понови судбину Аралског мора</title>
		<link>https://novi.iskra.co/ekologija/ozbiljna-pretnja-iz-mongolije-bajkal-bi-mogao-da-ponovi-sudbinu-aralskog-mora/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 24 May 2016 11:43:40 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Екологија]]></category>
		<category><![CDATA[Бајкал]]></category>
		<category><![CDATA[Монголија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=51946</guid>

					<description><![CDATA[<p>Планови Монголије за изградњу хидроелектране на реци Селенги, која се улива у Бајкал, прете да доведу до исушивања језера, пишу „Известија“ позивајући се на извор у руским енергетским компанијама и кабинетима министара. „План Монголије да изгради три велике хидроелектранке на реци Селенги имаће трајно негативне последице на еколошко стање Бајкала“, наводи лист. Ако не буду [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/ekologija/ozbiljna-pretnja-iz-mongolije-bajkal-bi-mogao-da-ponovi-sudbinu-aralskog-mora/">ОЗБИЉНА ПРЕТЊА ИЗ МОНГОЛИЈЕ: Бајкал би могао да понови судбину Аралског мора</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_51947" aria-describedby="caption-attachment-51947" class="wp-caption aligncenter"><img fetchpriority="high" decoding="async" class="size-vijest wp-image-51947" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2016/05/bajkal-750x516.jpg" alt="Фото:  Sputnik/ Vladimir Smirnov" width="750" height="516" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2016/05/bajkal.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2016/05/bajkal-300x206.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-51947" class="wp-caption-text">Фото: Sputnik/ Vladimir Smirnov</figcaption></figure>
<p>Планови Монголије за изградњу хидроелектране на реци Селенги, која се улива у Бајкал, прете да доведу до исушивања језера, пишу „Известија“ позивајући се на извор у руским енергетским компанијама и кабинетима министара.</p>
<p>„План Монголије да изгради три велике хидроелектранке на реци Селенги имаће трајно негативне последице на еколошко стање Бајкала“, наводи лист.</p>
<p>Ако не буду предузете неопходне мере, језеро би могло да понови тужну судбину ишчезлог Аралског мора.</p>
<p>Специјализована руска министарства већ се баве проналажењем решења за овај проблем.</p>
<p>Бајкал је најдубље језеро на планети и највећи природни резервоар слатке воде. Максимална дубина језера је 1.642 метра.</p>
<p>Аралско море почело је да пресушује 1960-их. Узрок исушивања је мелиорациони пројекат и преусмеравање токова река Амударја и Сирдарја за наводњавање њива. Језеро се 1989. године поделило на два засебна водена пространства — Северно (Мало) и Јужно (Велико) Аралско море. Источни део Јужног аралског мора је 2014. године потпуно пресушио.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/ekologija/ozbiljna-pretnja-iz-mongolije-bajkal-bi-mogao-da-ponovi-sudbinu-aralskog-mora/">ОЗБИЉНА ПРЕТЊА ИЗ МОНГОЛИЈЕ: Бајкал би могао да понови судбину Аралског мора</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НАРИШКИН: Монголија гостољубивија од Финске</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/nariskin-mongolija-gostoljubivija-od-finske/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 16 Sep 2015 09:47:04 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Монголија]]></category>
		<category><![CDATA[ОЕБС]]></category>
		<category><![CDATA[Сергеј Наришкин]]></category>
		<category><![CDATA[Финска]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=26949</guid>

					<description><![CDATA[<p>Парламентарна скупштина ОЕБС-а чини све што може да се не ограничава учешће делегација појединих земаља у њеном раду, рекао је новинарима шеф тог тела Илка Канерва након сусрета са шефом руске делегације, председником Државне думе Сергејом Наришкином у оквиру јесење сесије у Улан Батору. Претходна седница Парламентарне скупштине ОЕБС-а одржана је у Финској без учешћа [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/nariskin-mongolija-gostoljubivija-od-finske/">НАРИШКИН: Монголија гостољубивија од Финске</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_26950" aria-describedby="caption-attachment-26950" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" class="size-vijest wp-image-26950" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/09/Nariskin1-750x523.jpg" alt="Фото: rs.sputniknews.com" width="750" height="523" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/09/Nariskin1.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/09/Nariskin1-300x209.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-26950" class="wp-caption-text">Фото: rs.sputniknews.com</figcaption></figure>
<p>Парламентарна скупштина ОЕБС-а чини све што може да се не ограничава учешће делегација појединих земаља у њеном раду, рекао је новинарима шеф тог тела Илка Канерва након сусрета са шефом руске делегације, председником Државне думе Сергејом Наришкином у оквиру јесење сесије у Улан Батору.</p>
<p>Претходна седница Парламентарне скупштине ОЕБС-а одржана је у Финској без учешћа Русије. Тада је Хелсинки одбио да дозволи улазак у земљу руским парламентарцима који су под санкцијама, а међу њима и Наришкину. Као одговор на ову одлуку делегација у пуном саставу одлучила је да не присуствује заседању. Председник Државне думе је изјавио да Русија не одустаје од учешћа у раду организације и да ће наставити да заступа своје становиште у оквиру сесије Парламентарне скупштине у Улан Батору.</p>
<p>„Ја сам прецизно дао до знања да Парламентарна скупштина ОЕБС-а чини све што може да би створила услове који би омогућили да се заобиђу било какве санкције или ограничења у вези са учешћем ових или оних делегација у њеном раду“, рекао је Канерва.</p>
<p>После сусрета, шеф руске делегације је новинарима говорио о неформалном разговору са Илком Канервом који представља Финску у Парламентарној скупштини ОЕБС-а.</p>
<p>„На почетку састанка сам се нашалио да се Монголија показала као много гостољубивија према мени и мојим колегама од Хелсинкија и Финске. Господин Канерва се насмејао и добро је примио моју шалу“, рекао је Наришкин.</p>
<p>На то је Канерва одговорио да су „кроз историју Финска и Русија увек биле добри пријатељи“.</p>
<p>„Јасно је да ћемо и убудуће одржавати добре односе са Русијом. Господин Наришкин добро познаје културу Финске, нашу историју, а ми са њим веома блиско сарађујемо“, додао је председник Парламентарне скупштине ОЕБС-а.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/nariskin-mongolija-gostoljubivija-od-finske/">НАРИШКИН: Монголија гостољубивија од Финске</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Кеширање објеката 24/37 објеката помоћу Memcached
Кеширање страница помоћу Disk: Enhanced 
Кеширање базе података 14/24 упита за 0.010 секунди помоћу Memcached

Served from: novi.iskra.co @ 2026-10-15 08:07:50 by W3 Total Cache
-->