<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Немачка Архиве — ИСКРА</title>
	<atom:link href="https://novi.iskra.co/tag/nemacka/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://novi.iskra.co/tag/nemacka/</link>
	<description>светла страна света</description>
	<lastBuildDate>Thu, 01 Nov 2018 16:05:37 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.3</generator>
	<item>
		<title>МЕРКЕЛОВА: Немачка ће се залагати за продужење санкција Русији</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/merkelova-nemacka-ce-se-zalagati-za-produzenje-sankcija-rusiji/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 01 Nov 2018 16:05:37 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=95969</guid>

					<description><![CDATA[<p>Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да ће се Немачка залагати за продужење санкције Русији, јер још увек не постоји прогрес у реализацији Минских споразума. „Према стању на данашњи дан, Немачка ће се, укључујући и у децембру, залагати за продужење санкција“, рекла је Меркелова током посете Кијеву. „Увек смо говорили да су санкције везане за [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/merkelova-nemacka-ce-se-zalagati-za-produzenje-sankcija-rusiji/">МЕРКЕЛОВА: Немачка ће се залагати за продужење санкција Русији</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_95970" aria-describedby="caption-attachment-95970" class="wp-caption aligncenter"><img fetchpriority="high" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/11/1117686800-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-95970" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/11/1117686800-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/11/1117686800-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/11/1117686800-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/11/1117686800.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-95970" class="wp-caption-text">Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Украјине Петро Порошенко на састанку у Кијеву (Фото: Sputnik/ REUTERS / Mikhail Palinchak/Ukrainian Presidential Press Service)</figcaption></figure>
<p>Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да ће се Немачка залагати за продужење санкције Русији, јер још увек не постоји прогрес у реализацији Минских споразума.</p>
<p>„Према стању на данашњи дан, Немачка ће се, укључујући и у децембру, залагати за продужење санкција“, рекла је Меркелова током посете Кијеву.</p>
<p>„Увек смо говорили да су санкције везане за одређену ситуацију и да ћемо, ако дође до напретка, моћи да разговарамо о слабљењу санкција“, истакла је канцеларка. „Нажалост, сада је ситуација таква да се Мински споразуми не спроводе“, констатовала је она.</p>
<p>Тренутно постоји неколико пакета санкција ЕУ према Русији: економске, појединачне рестриктивне мере и санкције Криму. Последње су скуп санкција против Крима са којим је европском бизнису забрањено одржавање било каквих веза. Мере које су донете у оквиру такозване Стратегије ЕУ о непризнавању поновног уједињења Крима са Русијом на снази су до 31. јануара 2019. са могућношћу продужења.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/merkelova-nemacka-ce-se-zalagati-za-produzenje-sankcija-rusiji/">МЕРКЕЛОВА: Немачка ће се залагати за продужење санкција Русији</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>УПОЗОРЕЊЕ НЕМАЧКОЈ: Одустаните од обнављања „Операције Барбароса“</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/upozorenje-nemackoj-odustanite-od-obnavljanja-operacije-barbarosa/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 20 May 2018 15:23:23 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=89139</guid>

					<description><![CDATA[<p>Немачки лист „Јунге велт“ позвао је оружане снаге Немачке да одустану и од саме помисли на сукоб са Русијом и могућем оживљавању „Операције Барбароса“ која је развијена за напад на Совјетски Савез 1941. године. Аутор чланка наводи да „немачка војска не представља наслеђе Хладног рата“, али, опремљена тенковима и другом оклопном техником и подморницама, није [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/upozorenje-nemackoj-odustanite-od-obnavljanja-operacije-barbarosa/">УПОЗОРЕЊЕ НЕМАЧКОЈ: Одустаните од обнављања „Операције Барбароса“</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_89140" aria-describedby="caption-attachment-89140" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1115669147-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-89140" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1115669147-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1115669147-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1115669147-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1115669147.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-89140" class="wp-caption-text">Немачки војник (Фото: Спутњик, AFP 2018 / Christof Stache)</figcaption></figure>
<p>Немачки лист „Јунге велт“ позвао је оружане снаге Немачке да одустану и од саме помисли на сукоб са Русијом и могућем оживљавању „Операције Барбароса“ која је развијена за напад на Совјетски Савез 1941. године.</p>
<p>Аутор чланка наводи да „немачка војска не представља наслеђе Хладног рата“, али, опремљена тенковима и другом оклопном техником и подморницама, није предвиђена за „хуманитарне интервенције“.</p>
<p>„Последњи такав случај (употребе оружја), ’Операција Барбароса‘, окончан је 1945. године безусловном капитулацијом“, подсећа новинар.</p>
<p>Аутор напомиње да, када је у питању Русија, Бундесвер мора „да научи лекцију из прошлости“. У тексту се такође наглашава да ће се евентуални „поход НАТО-а на Русију преокренути у пропаст“.</p>
<p>„Оно се и назива Министарство одбране, а не Министарство рата… Након два неуспела покушаја да се потчини Русија (1812. и 1941), мало шта указује на успех могућег трећег покушаја“, закључује се у чланку.</p>
<p>Раније је шведски лист „Свенска дагбладет“ објавио чланак у коме се наводи да би инвазија неколико земаља, између осталог и на Русију, могла да се претвори у ноћну мору за сваког освајача. Потенцијални окупатор треба да буде спреман на тешку климу и географске карактеристике земље, а сами Руси имају богато искуство у вођењу ратова.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/upozorenje-nemackoj-odustanite-od-obnavljanja-operacije-barbarosa/">УПОЗОРЕЊЕ НЕМАЧКОЈ: Одустаните од обнављања „Операције Барбароса“</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НАМАЧКИ ПАРЛАМЕНТАРАЦ ХРАБРИ СРБЕ: „За Србију је пут до ЕУ далек и то сви знамо“</title>
		<link>https://novi.iskra.co/srbija/namacki-parlamentarac-hrabri-srbe-za-srbiju-je-put-do-eu-dalek-i-to-svi-znamo/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 11 May 2018 16:12:16 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Србија]]></category>
		<category><![CDATA[Гинтер Крихбаум]]></category>
		<category><![CDATA[ЕУ]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=88739</guid>

					<description><![CDATA[<p>Правац којим сте кренули је прави и то је мени лично важно, за Србију је пут до ЕУ далек и то сви знамо, али на том путу нисте сами, имате подршку Немачке, рекао је Гинтер Крихбаум, председник Одбора Бундестага за европске послове. Он је на прес-конференцији с председником Александром Вучићем поручио и да су пред [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/srbija/namacki-parlamentarac-hrabri-srbe-za-srbiju-je-put-do-eu-dalek-i-to-svi-znamo/">НАМАЧКИ ПАРЛАМЕНТАРАЦ ХРАБРИ СРБЕ: „За Србију је пут до ЕУ далек и то сви знамо“</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_88740" aria-describedby="caption-attachment-88740" class="wp-caption aligncenter"><img decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-750x422.jpg" alt="" width="750" height="422" class="size-vijest wp-image-88740" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-750x422.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-300x169.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-768x432.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-1024x576.jpg 1024w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-240x135.webp 240w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-320x180.webp 320w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-480x270.webp 480w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-720x405.webp 720w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-960x540.webp 960w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-360x203.webp 360w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs-1080x608.webp 1080w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/110298_vest_dcs.jpg 1280w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-88740" class="wp-caption-text">Гинтер Крихбаум (фото: Vostok.rs/ Принтскрин јутјуб/phoenix )</figcaption></figure>
<p>Правац којим сте кренули је прави и то је мени лично важно, за Србију је пут до ЕУ далек и то сви знамо, али на том путу нисте сами, имате подршку Немачке, рекао је Гинтер Крихбаум, председник Одбора Бундестага за европске послове.</p>
<p>Он је на прес-конференцији с председником Александром Вучићем поручио и да су пред Србијом две могућности, да се држи замрзнутог конфликта или да мисли на младе генерације и ствара им простор да своју будућност виде у Србији. </p>
<p>Зато је, каже, и дошао да се на лицу места увери како је овде.</p>
<p>„Дошао сам овде, и радо долазим у Србију, да се и лично уверим, да саслушам, ослушнем како је овде, јер, не ослањам се само на неке извештаје из Брисела и са других места. Најбоље је на лицу места сести за исти сто, са свим деловима друштва“, поручио је Крихбаум, који је најавио да га у току дана чека још пуно важних сусрета и разговора у Београду. </p>
<p>Данашње разговоре је оценио као конструктивне, пријатељске и веома блиске, а доказ за то су чести сусрети председника Вучића и немачке канцеларке.</p>
<p>Како је изјавио, може да подвуче све што је Вучић рекао пре њега на овој прес-конференцији о добрим односима, посебно о економским везама две земље, уз опаску да су ти односи тек на почетку свог развоја.</p>
<p>Јер, како је објаснио, не само да има пуно немачких компанија које раде у Србији, већ су оне задовољне условима, радном снагом, пословањем и зато ће их, додао је, доћи још више. </p>
<p>„Све те компаније верују у будућност ваше земље, кад то не би било тако не би ни долазиле овде. Али ти су услови резултат и доброг рада претходне владе Вучића, и он, иако сада има нову функцију, наставља тим путем и то је за нас важно“, рекао је Крихбаум. И тај је пут ка ЕУ нешто што се не може преокренути, наравно, ако је Србија решена да иде тим путем, поручио је.</p>
<p>Крихбаум је, као и Вучић пре њега цитирао Борислава Пекића и као главну поруку пренео да „треба љубити земљу по којој ходају ваша деца“, јер, како је приметио, важно је шта ћемо с децом, с онима који сад немају ни 18 година. </p>
<p>„Хоћемо ли да имамо замрзнути конфликт, то је једна могућност, али да ли је то будућност“, запитао се. „Или можда постоји друга могућност, а то је она која даје перспективу европском региону и која је шанса за будуће генерације. Кроз одлуку о томе види се прави државник и тиме се разликује од политичара, који мисли само на своју каријеру“, закључио је.</p>
<p>„Прави државник размишља на дуге стазе и зна шта је залог свему томе. Истина, пут у ЕУ је за Србију још далек и сви то знамо“, приметио је Крихбаум. </p>
<p>„Али то није пут којим ви као Срби идете сами, имате подршку и управо Немачка вам ту подршку пружа“, рекао је званичник, приметивши да се то јасније може видети ако се „посматрају исечци, а не целе фотографије“.</p>
<p>„Ми знамо како то изгледа и зато сматрамо да младима треба дати шансу овде, иначе нема ништа од тога ако нам младе генерације оду у друге земље да тамо траже своју будућност“, додао је.</p>
<p>„За њих ми данас правимо пут, он није једноставан, али Србија ће бити сасвим другачија кад буде чланица“. Такође је истакао да то значи и „владавину права, поузданост државних структура, а све то није могуће мењати од данас до сутра“, закључио је Крихбаум.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/srbija/namacki-parlamentarac-hrabri-srbe-za-srbiju-je-put-do-eu-dalek-i-to-svi-znamo/">НАМАЧКИ ПАРЛАМЕНТАРАЦ ХРАБРИ СРБЕ: „За Србију је пут до ЕУ далек и то сви знамо“</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>МОСКВА: У Немачкој почела изградња „Северног тока 2“</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/moskva-u-nemackoj-pocela-izgradnja-severnog-toka-2/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 03 May 2018 18:55:38 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Северни ток 2]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=88398</guid>

					<description><![CDATA[<p>У немачком Лубмину почеле су припреме градилишта за излаз на обалу гасовода „Северни ток 2“, саопштио је за Спутњик представник компаније-извођача „Норд стрим 2 АГ“. Овај процес укључује његово чишћење, завршетак изградње административних зграда, као и припрему за монтажне радове у зони изласка на обалу. Према речима представника компаније, сви грађевински радови изводе се у [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/moskva-u-nemackoj-pocela-izgradnja-severnog-toka-2/">МОСКВА: У Немачкој почела изградња „Северног тока 2“</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_88399" aria-describedby="caption-attachment-88399" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1115476153-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-88399" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1115476153-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1115476153-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1115476153-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1115476153.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-88399" class="wp-caption-text">Укрцавање цеви на брод у северној немачкој луци Мукран  (Фото: Sputnik / Nord Stream 2)</figcaption></figure>
<p>У немачком Лубмину почеле су припреме градилишта за излаз на обалу гасовода „Северни ток 2“, саопштио је за Спутњик представник компаније-извођача „Норд стрим 2 АГ“.</p>
<p>Овај процес укључује његово чишћење, завршетак изградње административних зграда, као и припрему за монтажне радове у зони изласка на обалу.</p>
<p>Према речима представника компаније, сви грађевински радови изводе се у складу са дозволама.</p>
<p><strong>„Северни ток 2“</strong></p>
<p>Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“.</p>
<p>Берлин је дао дозволу за изградњу „Северног тока 2“ крајем марта. Сагласност за полагање цеви гасовода такође је предала и Финска.</p>
<p>„Норд стрим 2 АГ“ наредних месеци такође очекује дозволу од Русије, Шведске и Данске. </p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/moskva-u-nemackoj-pocela-izgradnja-severnog-toka-2/">МОСКВА: У Немачкој почела изградња „Северног тока 2“</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ТРАЈАН БАСЕСКУ: Немачка притиска Румунију да призна Косово</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/trajan-basesku-nemacka-pritiska-rumuniju-da-prizna-kosovo/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 01 May 2018 19:07:32 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Косово]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Румунија]]></category>
		<category><![CDATA[Трајан Басеску]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=88323</guid>

					<description><![CDATA[<p>Бивши румунски председник Трајан Басеску изјавио је да је Букурешт под притиском Немачке да призна једнострано проглашену косовску независност и истакао да то није могуће. Басеску је у изјави за румунску телевизију Б1 рекао да Немачка притиска свих пет држава ЕУ, које нису признале косовску независност да то учине, пише портал „Deschide.md“. Реч је о [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/trajan-basesku-nemacka-pritiska-rumuniju-da-prizna-kosovo/">ТРАЈАН БАСЕСКУ: Немачка притиска Румунију да призна Косово</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_88324" aria-describedby="caption-attachment-88324" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1108162196-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-88324" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1108162196-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1108162196-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1108162196-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/05/1108162196.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-88324" class="wp-caption-text">Фото: Sputnik/  AP Photo / Vadim Ghirda</figcaption></figure>
<p>Бивши румунски председник Трајан Басеску изјавио је да је Букурешт под притиском Немачке да призна једнострано проглашену косовску независност и истакао да то није могуће.</p>
<p>Басеску је у изјави за румунску телевизију Б1 рекао да Немачка притиска свих пет држава ЕУ, које нису признале косовску независност да то учине, пише портал „Deschide.md“.</p>
<p>Реч је о притисцима на Румунију, Шпанију, Грчку, Кипар и Словачку да предузму такав корак, прецизирао је Басеску, иначе, почасни председник Партије националног јединства.</p>
<p>„Румунија не може да призна Косово, упркос обећањима које је Немачка дала косовским лидерима. То би био страшан ударац у Молдавију, јер је ситуација у Придњестровљу слична оној на Косову — мењају границе силом. Ако би Румунија признала Косово, треба да призна Крим и Придњестровље…“, рекао је Басеску.</p>
<p>Басеску је рекао да Немачка „превазилази своја ограничења у спољној политици што би могло да штети“.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/trajan-basesku-nemacka-pritiska-rumuniju-da-prizna-kosovo/">ТРАЈАН БАСЕСКУ: Немачка притиска Румунију да призна Косово</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>БЕРЛИН: Немачки пилоти дају отказ &#8211; не желе да ратују против Русије</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/berlin-nemacki-piloti-daju-otkaz-ne-zele-da-ratuju-protiv-rusije/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 30 Apr 2018 15:49:04 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=88291</guid>

					<description><![CDATA[<p>Пилоти немачког Ратног ваздухопловства губе жељу за ратовањем и војска немачке је суочена са таласом отказа, пише „Контра магазин“. У немачком Ратном ваздухопловству има 120 пилота који лете на вишенаменским ловцима четврте генерације Eurofighter Typhoon. Од њих седам је дало отказ прошле недеље, наводи се у тексту. „Жалосно је, али оставке не угрожавју нашу борбену [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/berlin-nemacki-piloti-daju-otkaz-ne-zele-da-ratuju-protiv-rusije/">БЕРЛИН: Немачки пилоти дају отказ &#8211; не желе да ратују против Русије</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_88292" aria-describedby="caption-attachment-88292" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/1101902186-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-88292" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/1101902186-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/1101902186-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/1101902186-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/1101902186.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-88292" class="wp-caption-text">Немачки авион Торнадо (Фото: Spuntik/ AP Photo / Carsten Rehder)</figcaption></figure>
<p>Пилоти немачког Ратног ваздухопловства губе жељу за ратовањем и војска немачке је суочена са таласом отказа, пише „Контра магазин“.</p>
<p>У немачком Ратном ваздухопловству има 120 пилота који лете на вишенаменским ловцима четврте генерације Eurofighter Typhoon. Од њих седам је дало отказ прошле недеље, наводи се у тексту.</p>
<p>„Жалосно је, али оставке не угрожавју нашу борбену готовост“, цитира магазин саопштење прес-службе немачке авијације.</p>
<p>Нису саопштени званични разлози, али „Контра магазин“ сматра да је ствар у агресивној политици Северноатлантске алијансе према Москви.</p>
<p>„Може се претпоставити да они (пилоти) једноставно не желе да ратују. Они не желе да учествују у припреми могуће кампање НАТО-а против Русије у оквиру које ће Немци морати да иду на фронт“, закључује лист.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/berlin-nemacki-piloti-daju-otkaz-ne-zele-da-ratuju-protiv-rusije/">БЕРЛИН: Немачки пилоти дају отказ &#8211; не желе да ратују против Русије</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>АМЕРИЧКИ ПОРТАЛ: Меркелова скамењеног лица поред Трампа</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/americki-portal-merkelova-skamenjenog-lica-pored-trampa/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 28 Apr 2018 15:26:56 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Ангела Меркел]]></category>
		<category><![CDATA[Доналд Трамп]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=88210</guid>

					<description><![CDATA[<p>Њемачка канцеларка Ангела Меркел боравила је у посјети САД у нади да ће побољшати трансатлантске односе и увјерити америчког предсједника Доналда Трампа да промијени ставове према трговини и Ирану, али није успјела у томе, пише Политико. &#8211; Неопходан нам је реципрочан однос &#8211; рекао је Трамп на конференцији за новинаре, указујући на амерички трговински дефицит [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/americki-portal-merkelova-skamenjenog-lica-pored-trampa/">АМЕРИЧКИ ПОРТАЛ: Меркелова скамењеног лица поред Трампа</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_88211" aria-describedby="caption-attachment-88211" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/120036.jpg" alt="" width="658" height="494" class="size-full wp-image-88211" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/120036.jpg 658w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/120036-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/120036-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/120036-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-88211" class="wp-caption-text">Ангела Меркел и Доналд Трамп (Фото: РТРС/ nezavisne novine)</figcaption></figure>
<p>Њемачка канцеларка Ангела Меркел боравила је у посјети САД у нади да ће побољшати трансатлантске односе и увјерити америчког предсједника Доналда Трампа да промијени ставове према трговини и Ирану, али није успјела у томе, пише Политико.</p>
<p>&#8211; Неопходан нам је реципрочан однос &#8211; рекао је Трамп на конференцији за новинаре, указујући на амерички трговински дефицит од 150 милијарди долара у пословању са ЕУ.</p>
<p>Он је потом помињао и недовољна издвајања за НАТО, на шта је и раније указивао Њемачкој и другим европским савезницима.</p>
<p>&#8211; НАТО је диван, али више је у служби Европе него нама, па зашто би онда давали највећи удио &#8211; упитао је Трамп, непрестано инсистирајући да има &#8222;диван однос&#8220; са Меркеловом, али Политико сматра да је њихов &#8222;говор тијела&#8220; указивао на супротно.</p>
<p>Политико оцјењује да је Меркелова поред Трампа на конференцији за новинаре стајала &#8222;скамењеног лица&#8220;.</p>
<p>На новинарско питање да ли је успјела у томе да Трамп откаже увођење планираних царина на челик и алуминијум Европи, Меркелова је одговорила да ће о томе &#8222;предсједник донијети одлуку&#8220;.</p>
<p>Портал оцјењује да њен одговор указује на то колико је Њемачка и ,у одређеној мјери, Европа у Трамповој немилости.</p>
<p>Предложене царине највише ће утицати на аутоиндустрију Њемачке и многи страхују да би могле изазвати озбиљан трговински спор између Америке и Европе.</p>
<p>Посјета Меркелове Бијелој кући трајала је само неколико часова, укључујући и ручак.</p>
<p>&#8211; Трамп Европљане посматра са висине и не жели да њихов однос буде партнерски или савезнички. Он их види као досадне клијенте и терет, а не средство &#8211; каже аналитичар Улрих Спек са Института &#8222;Аспен&#8220;.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/americki-portal-merkelova-skamenjenog-lica-pored-trampa/">АМЕРИЧКИ ПОРТАЛ: Меркелова скамењеног лица поред Трампа</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>БЕРЛИН: Потребан оштрији курс према Русији &#8211; „Путин не цени слабост“</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/berlin-potreban-ostriji-kurs-prema-rusiji-putin-ne-ceni-slabost/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 22 Apr 2018 18:24:42 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[Урсула фон дер Лајен]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=87917</guid>

					<description><![CDATA[<p>Министарка одбране Немачке Урсула фон дер Лaјен изјавила је да је неопходно заузети оштрији курс према Русији, будући да руски председник Владимир Путин „не цени слабост“. „Путин не цени слабост“, рекла је она у интервјуу ya лист „Билд“ и додала да је главни проблем у односима са Русијом то што западне земље стално траже потенцијалног [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/berlin-potreban-ostriji-kurs-prema-rusiji-putin-ne-ceni-slabost/">БЕРЛИН: Потребан оштрији курс према Русији &#8211; „Путин не цени слабост“</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_87918" aria-describedby="caption-attachment-87918" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/ursula-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-87918" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/ursula-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/ursula-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/ursula-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/04/ursula.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-87918" class="wp-caption-text">Урсула фон дер Лaјен (Фото: Спутњик/  AP Photo / Matthias Schrader)</figcaption></figure>
<p>Министарка одбране Немачке Урсула фон дер Лaјен изјавила је да је неопходно заузети оштрији курс према Русији, будући да руски председник Владимир Путин „не цени слабост“.</p>
<p>„Путин не цени слабост“, рекла је она у интервјуу ya лист „Билд“ и додала да је главни проблем у односима са Русијом то што западне земље стално траже потенцијалног непријатеља, али да је управо такав приступ потребан и Кремљу.</p>
<p>Процес побољашња односа са Русијом, према њеном мишљењу, кочи и „анексија Крима“, став Москве о конфликту на југоистоку Украјине, као и ситуација у Сирији.</p>
<p>„Притисак на Русију, када је реч о санкцијама, треба да се настави све док се у потпуности не имплементирају све тачке Минског споразума“, навела је Фон дер Лaјенова.</p>
<p>Истовремено, додала је немачка министарка, Запад мора да буде спреман на дијалог са Москвом, додуше са позиције јединства и силе.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/berlin-potreban-ostriji-kurs-prema-rusiji-putin-ne-ceni-slabost/">БЕРЛИН: Потребан оштрији курс према Русији &#8211; „Путин не цени слабост“</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ТРАМП И МЕРКЕЛОВА: САД и Немачка поздрављају одлуку о протеривању руских дипломата</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/tramp-i-merkelova-sad-i-nemacka-pozdravljaju-odluku-o-proterivanju-ruskih-diplomata/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 27 Mar 2018 19:37:51 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Ангелом Меркел]]></category>
		<category><![CDATA[Доналд Трамп]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=86740</guid>

					<description><![CDATA[<p>Амерички лидер Доналд Трамп одржао је телефонски разговор са немачком канцеларком Ангелом Меркел, током којег је дотакнут случај тровања у британском Солсберију, саопштила је прес-служба Беле куће. „Трамп је данас разговарао са немачком канцеларком Ангелом Меркел како би разматрао заједничке акције САД и Немачке са новом владом“, наводи се у саопштењу. Такође се наводи да [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/tramp-i-merkelova-sad-i-nemacka-pozdravljaju-odluku-o-proterivanju-ruskih-diplomata/">ТРАМП И МЕРКЕЛОВА: САД и Немачка поздрављају одлуку о протеривању руских дипломата</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_86741" aria-describedby="caption-attachment-86741" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/1111828792-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-86741" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/1111828792-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/1111828792-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/1111828792-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/1111828792.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-86741" class="wp-caption-text">Председник САД Доналд Трамп и немачка канцеларка Ангела Меркел на почетку самита Г20 у Хамбургу (Фото: Sputnik/ Press Service of the President of Russia/Mihail Metzel/POOL)</figcaption></figure>
<p>Амерички лидер Доналд Трамп одржао је телефонски разговор са немачком канцеларком Ангелом Меркел, током којег је дотакнут случај тровања у британском Солсберију, саопштила је прес-служба Беле куће.</p>
<p>„Трамп је данас разговарао са немачком канцеларком Ангелом Меркел како би разматрао заједничке акције САД и Немачке са новом владом“, наводи се у саопштењу.</p>
<p>Такође се наводи да су лидери поздравили заједничке кораке савезника НАТО-а, земаља ЕУ и других партнера у вези са протеривањем „припадника руске обавештајне службе“ у знак солидарности са британском страном.</p>
<p>Трамп и Меркелова су разговарали и о борби против „непоштених метода“ Кине и незаконите употребе интелектуалне својине.</p>
<p>Они су, такође, разматрали политику у области увозних царина и кризу у Северној Кореји, закључује се у саопштењу.</p>
<p>У понедељак и уторак је више земаља Европске уније, као и САД, Канада, Норвешка и Украјина, одлучило да протера руске дипломате због инцидентом у Солсберију.</p>
<p>У британском граду Солсберију 4. марта су отровани бивши пуковник Главне оперативне управе Русије (ГРУ) Сергеј Скрипаљ, који је радио за британске обавештајне службе, и његова ћерка Јулија. Британска страна тврди да је у тровање Скрипаљевих супстанцом А-234 умешана Русија.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/tramp-i-merkelova-sad-i-nemacka-pozdravljaju-odluku-o-proterivanju-ruskih-diplomata/">ТРАМП И МЕРКЕЛОВА: САД и Немачка поздрављају одлуку о протеривању руских дипломата</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ПО НАЛОГУ ШПАНСКИХ ВЛАСТИ: Пуђдемон ухапшен у Њемачкој</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/po-nalogu-spanskih-vlasti-pudjdemon-uhapsen-u-njemackoj/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 25 Mar 2018 12:55:44 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Пуђдемон]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=86628</guid>

					<description><![CDATA[<p>Бивши предсједник шпанске покрајине Каталонија Карлес Пуђдемон притворен је данас на територији Њемачке по међународном налогу за хапшење који су издале шпанске власти. Ројтерс преноси да је информацију о притварању Пуђдемона објавио његов адвокат. Суочен са пријетњом хапшења по међународном налогу издатом у Шпанији, Пуђдемон је јуче напустио Финску и отпутовао за Белгију. Он је [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/po-nalogu-spanskih-vlasti-pudjdemon-uhapsen-u-njemackoj/">ПО НАЛОГУ ШПАНСКИХ ВЛАСТИ: Пуђдемон ухапшен у Њемачкој</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_86629" aria-describedby="caption-attachment-86629" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-86629" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/111295-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/111295.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/111295-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/111295-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/111295-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-86629" class="wp-caption-text">(Карлес Пуђдемон) Фото: REUTERS</figcaption></figure>
<p>Бивши предсједник шпанске покрајине Каталонија Карлес Пуђдемон притворен је данас на територији Њемачке по међународном налогу за хапшење који су издале шпанске власти.</p>
<p>Ројтерс преноси да је информацију о притварању Пуђдемона објавио његов адвокат.</p>
<p>Суочен са пријетњом хапшења по међународном налогу издатом у Шпанији, Пуђдемон је јуче напустио Финску и отпутовао за Белгију.</p>
<p>Он је Финску напустио у петак, пошто је Мадрид издао међународни налог за хапшење, и кренуо за Белгију гдје планира да сарађује са тамошњим властима у вези са шпанским захтјевом за екстрадицију, изјавио је фински посланик Мико Керне, који је био домаћин Пуђдемону током његовог дводневног боравка у Финској.</p>
<p>Финске власти су саопштиле да нису знале гдје се Пуђдемон налазио у тренутку када су примиле налог за хапшење.</p>
<p>У Шпанији му пријети и до 25 година затвора за побуну и подстицање на побуну током прошлогодишњег референдума за независност Каталоније.</p>
<p>Предсједник каталонског парламента Рожер Торент је, у међувремену, отказао гласање за предсједника Каталоније.</p>
<p>Торент је донио такву одлуку због тога што Жорди Турул, чије је присуство обавезно јер је један од кандидата за предсједника Каталоније, није могао да присуствује сједници.</p>
<p>Турул се налази у предистражном затвору, а каталонски парламент има рок од два мјесеца да изабере предсједника и формира регионалну владу. Уколико рок не буде испоштован, одржаће се нови избори.</p>
<p>У Каталонији су у децембру одржани ванредни избори и тада су партије које се залажу за независност Каталоније освојиле већину.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/po-nalogu-spanskih-vlasti-pudjdemon-uhapsen-u-njemackoj/">ПО НАЛОГУ ШПАНСКИХ ВЛАСТИ: Пуђдемон ухапшен у Њемачкој</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>БЕРЛИН: Ангела Меркел четврти пут канцеларка Немачке</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/berlin-angela-merkel-cetvrti-put-kancelarka-nemacke/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 14 Mar 2018 09:44:53 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Ангела Меркел]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=86022</guid>

					<description><![CDATA[<p>Већина посланика Бундестага гласала је за реизбор Ангеле Меркел на место канцеларке Немачке. На седници Скупштине која је одржана у Берлину за подршку Ангели Меркел гласала су 364 посланика, од присутних 688. Коалиција Меркелове ЦДУ, ЦСУ и СПД има 399 места у Парламенту, наводи АП. Иста коалиција била је на власти и последње четири године, али је формирање нове [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/berlin-angela-merkel-cetvrti-put-kancelarka-nemacke/">БЕРЛИН: Ангела Меркел четврти пут канцеларка Немачке</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="b-article__lead">
<figure id="attachment_86023" aria-describedby="caption-attachment-86023" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-86023" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/1114887777-750x470.jpg" alt="" width="750" height="470" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/1114887777.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/03/1114887777-300x188.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-86023" class="wp-caption-text">Фото: Спутњик, REUTERS/ Kai Pfaffenbac</figcaption></figure>
<p>Већина посланика Бундестага гласала је за реизбор Ангеле Меркел на место канцеларке Немачке.</p>
</div>
<div class="b-article__text">
<p>На седници Скупштине која је одржана у Берлину за подршку Ангели Меркел гласала су 364 посланика, од присутних 688.</p>
<p>Коалиција Меркелове ЦДУ, ЦСУ и СПД има 399 места у Парламенту, наводи АП.</p>
<p>Иста коалиција била је на власти и последње четири године, али је формирање нове коалиције био тежак задатак, наводи америчка агенција.</p>
<p>„Ангела Меркел је добила потребну већину гласова, она је изабрана за канцеларку“, рекао је председник Бундестага Волфганг Шојбле.</p>
<p>Посланици су на резултате реаговали дугим аплаузом. Догађају су присуствовали и канцеларкин муж Јоханес Зауер и 89-годишња мајка Герлинд Каснер.</p>
<p>Меркелову је за канцеларку предложио председник државе Франк Валтер Штајнмајер.</p>
<p>Раније је саопштено да су Меркелова, лидер Хришћанско-социјалне уније Хорст Зихофер и вршилац дужности председника Социјалдемократске партије Олаф Шолц потписали коалициони споразум о формирању нове Владе Немачке.</p>
<p>Гласање у Бундестагу уследило је након 171 дана од септембарских избора, што је рекорд у дужини формирања Владе, чак двоструко.</p>
<p>Меркелова ће сада предводити Владу која је претрпела значајне промене.</p>
</div>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/berlin-angela-merkel-cetvrti-put-kancelarka-nemacke/">БЕРЛИН: Ангела Меркел четврти пут канцеларка Немачке</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>&#8222;ПОЛНА РАВНОПРАВНОСТ&#8220; У ЊЕМАЧКОЈ: Комесар тражи да се из химне избаце ријечи &#8222;отаџбина&#8220; и &#8222;братски&#8220;</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/polna-ravnopravnost-u-njemackoj-komesar-trazi-da-se-iz-himne-izbace-rijeci-otadzbina-i-bratski/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 05 Mar 2018 10:03:34 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Берлин]]></category>
		<category><![CDATA[Кристин Розе Меринг]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=85593</guid>

					<description><![CDATA[<p>Њемачки комесар за равноправност Кристин Розе Меринг тражи да се изрази из њемачке химне &#8222;полно изједначе&#8220;, односно да буду неутрални, те да се избаце ријечи &#8222;отаџбина&#8220; и &#8222;братски&#8220;. Мерингова је уочи 8. марта, Међународног дана жена, упутила писмо Министарству породице у којем предлаже да се ријеч &#8222;отаџбина&#8220; /Ватерланд/ замијени са &#8222;домовина&#8220; /Хеиматланд/, те израз &#8222;братски [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/polna-ravnopravnost-u-njemackoj-komesar-trazi-da-se-iz-himne-izbace-rijeci-otadzbina-i-bratski/">&#8222;ПОЛНА РАВНОПРАВНОСТ&#8220; У ЊЕМАЧКОЈ: Комесар тражи да се из химне избаце ријечи &#8222;отаџбина&#8220; и &#8222;братски&#8220;</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_8981" aria-describedby="caption-attachment-8981" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-8981" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/Berlin-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/Berlin.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/Berlin-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/Berlin-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/04/Berlin-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-8981" class="wp-caption-text">(Берлин) Фото: РТРС</figcaption></figure>
<p>Њемачки комесар за равноправност Кристин Розе Меринг тражи да се изрази из њемачке химне &#8222;полно изједначе&#8220;, односно да буду неутрални, те да се избаце ријечи &#8222;отаџбина&#8220; и &#8222;братски&#8220;.</p>
<p>Мерингова је уочи 8. марта, Међународног дана жена, упутила писмо Министарству породице у којем предлаже да се ријеч &#8222;отаџбина&#8220; /Ватерланд/ замијени са &#8222;домовина&#8220; /Хеиматланд/, те израз &#8222;братски са срцем и руком&#8220; замијени са &#8222;храбро са срцем и руком&#8220;.</p>
<p>Она жели да Њемачка на тај начин слиједи оно што је већ спроведено у Канади и Аустрији.</p>
<p>Тај приједлог услиједио је мало прије него што су социјалдемократе /СПД/ објавиле да 66 одсто њихових чланова подржава нову коалицију са конзервативцима Ангеле Меркел /ЦДУ/.</p>
<p>Мерингова сматра да приједлог одговара духу времена, те да &#8222;не би шкодило&#8220; да се то уради.</p>
<p>Очекује се да ће у новој коалиционој влади СПД-у поново припасти Министарство породице, наводе њемачки портали.</p>
<p>Дијелови &#8222;Пјесме о Њемачкој&#8220; су њемачка химна од 1922. године, мада се од формирања модерне Савезне Републике Њемачке користи само трећа строфа.</p>
<p>Прва строфа са ријечима &#8222;Њемачка, Њемачка изнад свега&#8220;, која потиче из периода када је рађено на уједињењу Њемачке у 19. вијеку, и друга са рефреном &#8222;Њемачке жене, њемачка вјерност, њемачко вино и њемачка пјесма&#8220; службено су изостављене из химне након поновног уједињења 1991.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/polna-ravnopravnost-u-njemackoj-komesar-trazi-da-se-iz-himne-izbace-rijeci-otadzbina-i-bratski/">&#8222;ПОЛНА РАВНОПРАВНОСТ&#8220; У ЊЕМАЧКОЈ: Комесар тражи да се из химне избаце ријечи &#8222;отаџбина&#8220; и &#8222;братски&#8220;</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СЛАВА ХЕРОЈИМА СТАЉИНГРАДА: Годишњица битке која је сломила кичму нацистичке Немачке</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/slava-herojima-staljingrada-godisnjica-bitke-koja-je-slomila-kicmu-nacisticke-nemacke/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 01 Feb 2018 19:58:24 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Стаљинград]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=84113</guid>

					<description><![CDATA[<p>Војном парадом и низом манифестација у Волгограду сутра се обележава 75 година од Стаљинградске битке у којој је совјетска војска нанела тежак пораз немачким нацистима и тиме најавила коначну победу у Другом светском рату. Прослави ће присуствовати председник Русије Владимир Путин и други руски званичници, као и бројне делегације из ЗНД и Европе. Обележавање почиње [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/slava-herojima-staljingrada-godisnjica-bitke-koja-je-slomila-kicmu-nacisticke-nemacke/">СЛАВА ХЕРОЈИМА СТАЉИНГРАДА: Годишњица битке која је сломила кичму нацистичке Немачке</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_84114" aria-describedby="caption-attachment-84114" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/02/staljingrad-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-84114" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/02/staljingrad-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/02/staljingrad-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/02/staljingrad-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/02/staljingrad.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-84114" class="wp-caption-text">Совјетски војник  маше црвном заставом над централним тргом Стаљинграда 1943.  (Фото: Sputnik/ CC BY 3.0 / Wiki/Bundesarchiv)</figcaption></figure>
<p>Војном парадом и низом манифестација у Волгограду сутра се обележава 75 година од Стаљинградске битке у којој је совјетска војска нанела тежак пораз немачким нацистима и тиме најавила коначну победу у Другом светском рату. Прослави ће присуствовати председник Русије Владимир Путин и други руски званичници, као и бројне делегације из ЗНД и Европе.</p>
<p>Обележавање почиње Војном парадом на тргу Палих бораца у Волгограду, на којој ће учествовати више од 1.500 војника и официра Јужног војног округа руске војске, као и полазници академија Министарства за унутрашње послове и ванредне ситуације, кадети, припадници Националне гарде.</p>
<p>Небом изнад трга током прославе пролетеће око 50 хеликоптера, бомбардера и ловаца из јединица Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране Русије, а врхунац аеромитинга приредиће акробатска група Стрижи.</p>
<p>Копнену технику представиће више од 70 јединица борбених возила, а главним тргом Волгограда први пут ће проћи оперативно-тактички ракетни комплекс „Искандер“, реактивни системи „Смерч“ и „Торнадо“, ракетни комплекс С-300, тенкови, самоходна артиљерија и оклопна возила, а на челу колоне биће легендарни тенк Т-34.</p>
<p>Почасно место припашће ратним ветеранима и учесницима Стаљинградске битке. Међу њима је и Марија Рохлина, која се у изјави за Спутњик присећа тих судбоносних дана.</p>
<p>„Под контролом наше војске била је само обала реке Волге, а на само 50 метара од обале се налазила територија под контролом Немаца. Они су заузели скоро цео град. Како смо опстали — нико не зна, ни ми немамо одговор на то питање. Али нисмо размишљали о повлачењу. Честитам свим учесницима битке, честитам празник деци Стаљинграда. А младим генерацијама бих волела да поклоним барем део моје љубави према том граду, барем део тог осећаја који смо имали тог фебруара 1943. године“, прича Рохлина.</p>
<p>Заменик директора музеја „Стаљинградска битка“ Сергеј Мордвинов истиче да је та битка била одлучујућа за даљи ток рата против фашистичке Немачке, али и за морал и дух совјетског народа.</p>
<p>„Немачка војска је у Стаљинграду била потпуно поражена 2. фебруара 1943. године. Шеста немачка армија, која се сматрала најјачом непријатељском армијом, била је потпуно уништена. Сматра се да је управо Битка за Стаљинград била главна прекретница у Другом светском рату. Након те битке Црвена армија је кренула на Запад, на Берлин, победила је нацистичку Немачку и њене сателите. Управо у Стаљинграду цео совјетски народ је схватио да непријатељ није неуништив. Битка за Стаљинград је доказала да се немачки нацизам може победити“, истиче Мордвинов.</p>
<p>Стаљинградска битка је трајала од 17. јула 1942. до 2. фебруара 1943. године и по величини, трајању и броју учесника била је једна од највећих у Другом светском рату. По броју жртава сматра се једном од најкрвавијих у историји човечанства. Различите процене говоре о више од милион смртно страдалих војника са обе стране, док се број цивилних жртава не зна тачно, али свакако је реч о десетинама хиљада.</p>
<p>О цени који су платили цивили говоре подаци које износи историчар Дмитриј Белов.</p>
<p>„Стаљинград је био уништен до темеља, остали су само подруми. У центру и северним деловима града није остало зграда у којима се могло живети. Кировски рејон је једини део града који Немци нису окупирали и у њему је страдао најмањи број цивила: 22.000 људи преживело је овај пакао. Немци намерно нису бомбардовали Кировски рејон јер су планирали да у њему презиме након победе у Стаљинграду“, описује Белов.</p>
<p>Више о том драматичном поглављу новије историје говоре и оригинални документи које је на свој портал ставио „Архив Русије“ поводом годишњице велике битке. На виртуелној историјско-документарној изложби може се видети више до 450 докумената, фотографија, војних карти, аудио и филмских снимака са којих је скинута ознака тајности.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/slava-herojima-staljingrada-godisnjica-bitke-koja-je-slomila-kicmu-nacisticke-nemacke/">СЛАВА ХЕРОЈИМА СТАЉИНГРАДА: Годишњица битке која је сломила кичму нацистичке Немачке</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НЕМАЧКИ РАДИО: У Хрватској се усташе рехабилитују, а за Србе нема места</title>
		<link>https://novi.iskra.co/region/nemacki-radio-u-hrvatskoj-se-ustase-rehabilituju-a-za-srbe-nema-mesta/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 25 Jan 2018 07:48:24 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Регион]]></category>
		<category><![CDATA[ЕУ]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83759</guid>

					<description><![CDATA[<p>“Улазак у Европску унију није ништа променио, у земљи влада клима мржње и застрашивања”, констатује се у прилогу немачког јавног радија. Немачки јавни радио Дојчландфунк је објавио велики прилог о друштвено-политичкој ситуацији у Хрватској, коју описује као земљу “која све више иде удесно” и у којој влада радикални политички дискурс у којем су „кључне ријечи [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/region/nemacki-radio-u-hrvatskoj-se-ustase-rehabilituju-a-za-srbe-nema-mesta/">НЕМАЧКИ РАДИО: У Хрватској се усташе рехабилитују, а за Србе нема места</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83760" aria-describedby="caption-attachment-83760" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-83760" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1-31-750x570.jpg" alt="" width="750" height="570" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1-31.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1-31-300x228.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1-31-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/1-31-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83760" class="wp-caption-text">Фото: intermagazin.rs</figcaption></figure>
<p>“Улазак у Европску унију није ништа променио, у земљи влада клима мржње и застрашивања”, констатује се у прилогу немачког јавног радија.</p>
<p>Немачки јавни радио Дојчландфунк је објавио велики прилог о друштвено-политичкој ситуацији у Хрватској, коју описује као земљу “која све више иде удесно” и у којој влада радикални политички дискурс у којем су „кључне ријечи непријатељ, домовина, народ и издаја”, преносе хрватски медији.</p>
<p>“Улазак у Европску унију није ништа променио, у земљи влада клима мржње и застрашивања”, констатује се у прилогу немачког јавног радија, преноси Индеx.хр.</p>
<p>Хрватска је заробљена у историји с којом се одбија суочити, а најновији пример тога су биле реакције на самоубиство осуђеног ратног злочинца Слободана Праљка.</p>
<p>“Премијер Андреј Пленковић говорио је о дубокој моралној неправди, не мислећи притом на логоре и сталну паљбу по стамбеним подручјима, за шта је између осталога генерал осуђен. Неправедном је премијер сматрао хашку пресуду”, наводи немачки радио те напомиње и да је у пресуди и први председник Фрањо Туђман наведен као учесник удруженог злочиначког подухвата.</p>
<p>Цитира се социјални психолог Динка Чоркало-Бирушки из Загреба, која каже да је кључни проблем што Хрватска након краја рата није наставила свој живот него је започело “глорификовање и обожавање рата” и “наратив у којем није било места за ништа више него нашу победу, наше жртве и наше патње”, а на “темељу тога се није могао изградити позитиван идентитет у јавности”.</p>
<p>Говорити о стању у хрватском друштву звучи као цитирање из историје болести неког душевног болесника, па не чуди што је јавни разговор све жешћи и пун ретроградних појмова, наводи Дојчландфунк.</p>
<p>Ситуација се погоршала након уласка Хрватске у Европску унију, када се “завршила фаза опуштања и реформи коју је оркестрирала велика национална странка ХДЗ”.</p>
<p>У данашњој Хрватској појмови попут “Европе”, “демократије”, “економије” и “изградње” звуче нестварно, о њима се говори с цинизмом.</p>
<p>ХДЗ се описује као странка која је произвела низ великих корупцијских скандала, а њен актуелни председник Андреј Пленковић је “заробљеник страначке деснице”.</p>
<p>“У наративу националног јунаштва за Србе је резервисана улога непријатеља, осим ако одустану од свог идентитета и декларишу се као Хрвати”, наводи Дојчландфунк.</p>
<p>Следећа фаза хрватског национализма је рехабилитација усташког режима, сматра немачки радио, те додаје како се то у делу народа потихо већ догодило, па већ постоје “чисто неонацистичке тезе” о томе да у конц-логору Јасеновцу нико није настрадао током Другог светског рата.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/region/nemacki-radio-u-hrvatskoj-se-ustase-rehabilituju-a-za-srbe-nema-mesta/">НЕМАЧКИ РАДИО: У Хрватској се усташе рехабилитују, а за Србе нема места</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>МИЛИОН УМРЛО ОД ГЛАДИ И ЊЕМАЧКИХ БОМБИ: Руси обиљежавају 75 година од пробоја опсаде Лењинграда</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/milion-umrlo-od-gladi-i-njemackih-bombi-rusi-obiljezavaju-75-godina-od-proboja-opsade-lenjingrada/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 18 Jan 2018 16:30:32 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Владимир Путин]]></category>
		<category><![CDATA[Лењинград]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=83440</guid>

					<description><![CDATA[<p>Руски предсједник Владимир Путин присуствовао је данас догађајима поводом обиљежавања годишњице пробоја нацистичке опсаде Лењинграда. Припадници Црвене армије пробили су 900-дневну блокаду града 19. јануара 1943. године, након жестоких борби. Путин је рођен у Лењинграду, који је вратио историјски назив Санкт Петербург након распада СССР-а 1991. године. Његов отац, ветеран из Другог свјетског рата, рањен [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/milion-umrlo-od-gladi-i-njemackih-bombi-rusi-obiljezavaju-75-godina-od-proboja-opsade-lenjingrada/">МИЛИОН УМРЛО ОД ГЛАДИ И ЊЕМАЧКИХ БОМБИ: Руси обиљежавају 75 година од пробоја опсаде Лењинграда</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_83441" aria-describedby="caption-attachment-83441" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/lenjingrad-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" class="size-vijest wp-image-83441" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/lenjingrad.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/lenjingrad-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/lenjingrad-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2018/01/lenjingrad-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-83441" class="wp-caption-text">Опсада Лењинграда (Фото: РТРС/ архив)</figcaption></figure>
<p>Руски предсједник Владимир Путин присуствовао је данас догађајима поводом обиљежавања годишњице пробоја нацистичке опсаде Лењинграда.</p>
<p>Припадници Црвене армије пробили су 900-дневну блокаду града 19. јануара 1943. године, након жестоких борби.</p>
<p>Путин је рођен у Лењинграду, који је вратио историјски назив Санкт Петербург након распада СССР-а 1991. године.</p>
<p>Његов отац, ветеран из Другог свјетског рата, рањен је током одбране града, подсјећа АП.</p>
<p>Вјерује се да је милион становника Лењинграда умрло од глади и у бомбардовању бранећи град, а опсада одсликава огромну патњу Русије током Другог свјетског рата.</p>
<p>Путин је присуствовао церемонији у меморијалном центру и на гробљу и посјетио тродимензионалну панораму која оживљава битку из 1943. године.</p>
<p>Обраћајући се ветеранима Другог свјетског рата, он је честитао совјетским војницима на &#8222;самопожртвовању и љубави према отаџбини&#8220;.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/milion-umrlo-od-gladi-i-njemackih-bombi-rusi-obiljezavaju-75-godina-od-proboja-opsade-lenjingrada/">МИЛИОН УМРЛО ОД ГЛАДИ И ЊЕМАЧКИХ БОМБИ: Руси обиљежавају 75 година од пробоја опсаде Лењинграда</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>БЕРЛИН: Немачки обавештајци помагали медијима да критикују Русију</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/berlin-nemacki-obavestajci-pomagali-medijima-da-kritikuju-rusiju/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 17 Dec 2017 19:33:54 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[БНД]]></category>
		<category><![CDATA[Бруно Кал]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=81982</guid>

					<description><![CDATA[<p>Савезна обавештајна служба Немачке (БНД) тајно је новинарима давала информације у којима се критикује Русија, објавио је „Тагешпигл“. Штавише, агенција је достављала медијима податке пре њиховог јавног објављивања. То се дешавало на затвореним састанцима са изабраним представницима штампе, објашњава лист. Ради се о информацијама које је у свом говору средином новембра објавио директор БНД Бруно [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/berlin-nemacki-obavestajci-pomagali-medijima-da-kritikuju-rusiju/">БЕРЛИН: Немачки обавештајци помагали медијима да критикују Русију</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_81983" aria-describedby="caption-attachment-81983" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/12/kal-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-81983" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/12/kal-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/12/kal-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/12/kal-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/12/kal.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-81983" class="wp-caption-text">Бруно Кал (Фото:   Sputnik/  AFP 2017/ HANNIBAL HANSCHKE)</figcaption></figure>
<p>Савезна обавештајна служба Немачке (БНД) тајно је новинарима давала информације у којима се критикује Русија, објавио је „Тагешпигл“. Штавише, агенција је достављала медијима податке пре њиховог јавног објављивања. То се дешавало на затвореним састанцима са изабраним представницима штампе, објашњава лист.</p>
<p>Ради се о информацијама које је у свом говору средином новембра објавио директор БНД Бруно Кал, наставља „Тагешпигл“. Он је рекао да сматра да је Русија „потенцијална претња“. Према његовим речима, Кремљ је користио различита „сајбер-средства“ за мешање у председничке изборе у САД.</p>
<p>Кал је нагласио да Москва има „велико знање“ у тој области. Тада је Кала бринуло што ће до 2020. године Русија модернизовати своје трупе за 70 одсто. Сада је објављено да су подаци, које је он изнео током свог говора, претходно достављени неким новинарима.</p>
<p>За обавештајне службе тајни преговори су неприхватљива пракса размене информација са медијима, истиче лист. Обично таквом формату прибегава влада земље, односно то чине органи владе. У таквим случајевима, представници медија се обавезују на неширење информација. Међутим, често се информације ипак објављују, али без упућивања на извор, објашњава „Тагешпигл“.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/berlin-nemacki-obavestajci-pomagali-medijima-da-kritikuju-rusiju/">БЕРЛИН: Немачки обавештајци помагали медијима да критикују Русију</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ШЕФ ЊЕМАЧКИХ ОБАВЈЕШТАЈАЦА: Кинези нас нападају</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/sef-njemackih-obavjestajaca-kinezi-nas-napadaju/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 10 Dec 2017 20:19:10 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Кина]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=81655</guid>

					<description><![CDATA[<p>Шеф њемачке обавјештајне службе Ханс Георг-Масен каже да Кина користи друштвене мреже у покушају да дође до извора информација међу посланицима и званичницима. Он је навео и да кинески хакери све више нападају европске компаније преко њихових снабдјевача. Масен је истакао да је, према подацима до којих је та унутрашња обавјештајна служба &#8211; БфВ &#8211; [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/sef-njemackih-obavjestajaca-kinezi-nas-napadaju/">ШЕФ ЊЕМАЧКИХ ОБАВЈЕШТАЈАЦА: Кинези нас нападају</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_81656" aria-describedby="caption-attachment-81656" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/12/nemacka-zastava-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" class="size-vijest wp-image-81656" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/12/nemacka-zastava.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/12/nemacka-zastava-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/12/nemacka-zastava-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/12/nemacka-zastava-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-81656" class="wp-caption-text">Њемачка застава (Фото: РТРС)</figcaption></figure>
<p>Шеф њемачке обавјештајне службе Ханс Георг-Масен каже да Кина користи друштвене мреже у покушају да дође до извора информација међу посланицима и званичницима.</p>
<p>Он је навео и да кинески хакери све више нападају европске компаније преко њихових снабдјевача.</p>
<p>Масен је истакао да је, према подацима до којих је та унутрашња обавјештајна служба &#8211; БфВ &#8211; дошла, 10.000 њемачких грађана &#8222;на мети&#8220; кинеске шпијунаже, нарочито политичари и чланови владиних агенција, преноси АП.</p>
<p>&#8222;Ово је најшире базиран покушај инфилтрирања у парламенте, министарства и владине агенције&#8220;, упозорио је он.</p>
<p>БфВ, односно Савезна канцеларија за заштиту устава, задужена је за прикупљање података који би могли представљати пријетњу државном уређењу Њемачке.</p>
<p>Масен објашњава да је, прије свега користећи мрежу ЛинкедИн, кинеска шпијунска агенција успоставила велики број лажних профила истраживачких института, консултантских компанија&#8230;</p>
<p>Према његовим ријечима, Кина користи и сајбер нападе на ИТ раднике и друге како би пронашла &#8222;задња врата&#8220; за улазак у мреже организација за које су заинтересовани.</p>
<p>Масен је рекао да је његова служба појачала фокус на одбрану од тих пријетњи и објавила листу најкоришћенијих лажних профила и организација.</p>
<p>Он је новинаре информисао о осам таквих профила које кинески шпијуни користе на ЛинкедИну, а међу њима су профили под именима Лили Ву, Летиција Чен или Алекс Ли, при чему лажни профили имају импресиван резиме, стотине контаката и актрактивне фотографије младих професионалаца.</p>
<p>Такође је новинарима казао да је БфВ раније ове године успоставила радну групу која је током девет мјесеци истраживала употребу лажних профила на друштвеним мрежама.</p>
<p>Немачка служба је, такође, установила да кинески шпијуни користе шест организација иза којих се крију, а међу којима су &#8222;Ассоциатион Франце Еуро-Цхине&#8220; и &#8222;Глобал Виеw Стратегиц Цонсултинг&#8220;, закључио је Масен.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/sef-njemackih-obavjestajaca-kinezi-nas-napadaju/">ШЕФ ЊЕМАЧКИХ ОБАВЈЕШТАЈАЦА: Кинези нас нападају</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ОВО СЕ НЕЋЕ СВИДЕТИ САД И БРИТАНИЈИ: Берлин и Париз од данас стварају војску Европе</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/ovo-se-nece-svideti-sad-i-britaniji-berlin-i-pariz-od-danas-stvaraju-vojsku-evrope/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 13 Nov 2017 09:40:44 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Британија]]></category>
		<category><![CDATA[ЕУ]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Француска]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=80381</guid>

					<description><![CDATA[<p>У перспективи, оно што део олигархија у ЕУ, али и не само у ЕУ, жели, јесте стварање једног новог пола моћи. Европска војска је почетни корак у стварању европске федералне државе, што желе Француска и Немачка. Најмање 20 земаља Европске уније потписаће данас у Бриселу споразум за нови одбрамбени савез за финансирање и развој заједничке војне опреме, у знак јединства [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/ovo-se-nece-svideti-sad-i-britaniji-berlin-i-pariz-od-danas-stvaraju-vojsku-evrope/">ОВО СЕ НЕЋЕ СВИДЕТИ САД И БРИТАНИЈИ: Берлин и Париз од данас стварају војску Европе</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div class="b-article__lead">
<figure id="attachment_80382" aria-describedby="caption-attachment-80382" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-80382" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/11/1110095075-750x526.jpg" alt="" width="750" height="526" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/11/1110095075.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/11/1110095075-300x210.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-80382" class="wp-caption-text">Фото: Спутњик, Pixabay</figcaption></figure>
<p>У перспективи, оно што део олигархија у ЕУ, али и не само у ЕУ, жели, јесте стварање једног новог пола моћи. Европска војска је почетни корак у стварању европске федералне државе, што желе Француска и Немачка.</p>
</div>
<div class="b-article__text">
<p>Најмање 20 земаља Европске уније потписаће данас у Бриселу споразум за нови одбрамбени савез за финансирање и развој заједничке војне опреме, у знак јединства после одлуке Велике Британије да напусти тај блок.</p>
<p>Како преноси Ројтерс, потписивање Споразума о сталној структурној сарадњи (ПЕСКО) промовишу Француска и Немачка.</p>
<p>Након вишегодишњег смањења трошкова у Европи и ослањања на САД кроз НАТО, Француска и Немачка се надају да ће споразум ујединити нације у чвршћој одбрамбеној сарадњи, која подразумева војнике и оружје.</p>
<p>Поред Француске и Немачке, досад су Италија, Шпанија и још око 16 земаља ЕУ обећале да ће се придружити пакту, који би званично могао да ступи на снагу у децембру, када се буду састали лидери ЕУ.</p>
<p>Велика Британија, која намерава да напусти Унију откако је одржан референдум о „брегзиту“ 2016. године, неће учествовати у споразуму, додаје Ројтерс, позивајући се на наводе званичника које агенција не именује.</p>
<p>Велика Британија дуго је покушавала да заустави сарадњу ЕУ у области одбране, сматрајући да би то довело до формирања војске ЕУ.</p>
<p>Западноевропска унија, војни савез основан 1948, као претходница НАТО-а, престала је да постоји ступањем на снагу Лисабонског споразума. Овај споразум укинут је 2010, а организација је престала са радом наредне године.</p>
<p>Још раније је Западноевропска унија утопљена у НАТО, каже Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду. Шта ће се догодити са ПЕСКО-ом? Хоће ли ова организација у заметку бити стављена под „кишобран“ НАТО-а и може ли функционисати паралелно са Северноатлантском алијансом?</p>
<p>ПЕСКО је предвиђен Лисабонским споразумом из 2009, каже Јанковић, највишим правним актом ЕУ и у првом периоду функционисаће паралелно са НАТО-ом. То што досад није заживео последица је француско-британске сарадње, а и Америка је имала велики утицај на политику ЕУ.</p>
<p class="marker-quote1">„Сада је дошло до делимичног разлаза — прво, дошло је до ’брегзита‘, што је Немцима и Французима изговор да покрену овакву врсту паралелног војног савеза; друго, Доналд Трамп је најавио и заиста покренуо измену неких политика САД према ЕУ и према америчком ангажману у Африци. Трећи разлог је мигрантска криза“, каже Јанковић.</p>
<p>Формални покретач иницијативе за формирање ПЕСКО-а је Француска, председник Емануел Макрон је у јулу најавио стварање европске војске, то је поновио и у септембру, а немачка канцеларка Ангела Меркел придружила му се након избора у Немачкој, објашњава Јанковић генезу иницијативе за потписивање ПЕСКО-а.</p>
<p>„Њихов примарни план, оно што би желели, јесте да се створи европска војска као један од стубова будуће европске федералне државе, коју би требало да чине Француска и Немачка, а потом и Италија и Шпанија, као друге најважније земље. Зато им је, између осталог, и битно да Шпанија остане целовита. Зашто Италија и Шпанија? Зато што су најмногољудније, после Немачке и Француске, и што се налазе у Медитерану, где су главни интереси ЕУ, а и преко њих иде пројекција силе, како се надају у Берлину и Паризу, према Африци“, каже Јанковић.</p>
<p>Питање је колико чланица ЕУ заиста жели да учествује у овом пројекту, наставља Јанковић, колико је њих ту да подмеће клипове у точкове француско-немачкој иницијативи за рачун Вашингтона и Лондона.</p>
<p>„Пољска у сваком случају не може нити жели да се одрекне војног савезништва са САД да би ушла у загрљај Немачке. Немачка је тога свесна. Такође је прилично тешко замислити да ће се балтичке државе одрећи савезништва са Америком. Грчка због Турске не може ни да помисли да напусти НАТО, јер само то што су обе земље чланице НАТО-а гарантује одржање каквог-таквог мира“, објашњава Јанковић.</p>
<p>Основни циљ је, понавља Јанковић, стварање европске федерације, а заједничко улагање у војне програме није ново. У пројекат „Хоризонт 2020“ укључени су највећи европски произвођачи оружја.</p>
<p>„Све то упућује да овога пута заиста постоји жеља да се опредељује новац за стварање таквог једног пројекта. У перспективи, оно што део олигархија у ЕУ, али и не само у ЕУ, жели, јесте стварање једног новог пола моћи“, закључује Јанковић.</p>
</div>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/ovo-se-nece-svideti-sad-i-britaniji-berlin-i-pariz-od-danas-stvaraju-vojsku-evrope/">ОВО СЕ НЕЋЕ СВИДЕТИ САД И БРИТАНИЈИ: Берлин и Париз од данас стварају војску Европе</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НАСТАВАК СКАНДАЛА: Коме кћерка СС војника поставља огледало?!</title>
		<link>https://novi.iskra.co/kultura/nastavak-skandala-kome-kcerka-ss-vojnika-postavlja-ogledalo/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 01 Nov 2017 13:05:13 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Култура]]></category>
		<category><![CDATA[ЈДП]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=79870</guid>

					<description><![CDATA[<p>Немачки новинар и писац Михаел Мартенс, који је нобеловки Херти Милер на књижевној вечери у ЈДП-у упућивао политичка питања, подстичући је да понови шта мисли о Србима, огласио се текстом у свом листу &#8222;Франкфуртер алгемајне цајтунг&#8220; и наставио тамо где је почасна гошћа Сајма књига стала: &#8211; У главни град Србије је стигао монструм. То [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/kultura/nastavak-skandala-kome-kcerka-ss-vojnika-postavlja-ogledalo/">НАСТАВАК СКАНДАЛА: Коме кћерка СС војника поставља огледало?!</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_79871" aria-describedby="caption-attachment-79871" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-79871" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/11/14Herta_620x0-750x457.jpg" alt="" width="750" height="457" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/11/14Herta_620x0.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/11/14Herta_620x0-300x183.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-79871" class="wp-caption-text">Фото: novosti.rs</figcaption></figure>
<p>Немачки новинар и писац Михаел Мартенс, који је нобеловки Херти Милер на књижевној вечери у ЈДП-у упућивао политичка питања, подстичући је да понови шта мисли о Србима, огласио се текстом у свом листу &#8222;Франкфуртер алгемајне цајтунг&#8220; и наставио тамо где је почасна гошћа Сајма књига стала:</p>
<p>&#8211; У главни град Србије је стигао монструм. То је бар утисак који морају да имају конзументи српских медија. Монструм се, према њима, зове Херта Милер&#8230; Ако је веровати већини медијских извештаја, њено представљање је начисто омануло &#8211; иронично пише Мартенс.</p>
<p>У жељи да немачким читаоцима покаже како је српско друштво и даље затуцано и националистички острашћено, сматрајући ваљда да је Милерова у праву када и даље правда НАТО бомбардовање СРЈ, Мартенс наводи све наслове из наших дневних новина, међу којима и онај из &#8222;Вечерњих новости&#8220;: &#8222;Хертино ружење српског народа&#8220;. Овај гост Београда и Сајма књига истиче да је у питању &#8222;разбијачко новинарство којем куља пена на уста&#8220;.</p>
<p>&#8211; И српски патриотски песници и мислиоци су се јавили за реч. Емир Кустурица, на пример&#8230; у Сарајеву рођени српски шовиниста по опредељењу, који самопроглашену мањкавост свог муслиманског порекла из Босне већ годинама покушава да компензује посебно приљежним србовањем &#8211; истакао је Мартенс, и закључио:</p>
<p>&#8211; Кћерка једног СС војника је показала српском друштву огледало. Многи који су се у њега загледали видели су само једно ружно искежено лице &#8211; и побркали га са лицем Херте Милер.</p>
<p>Скандал са нобеловком се можда не би ни догодио да је Мартенс поштовао протокол. Њега је, иначе, организациони одбор наступа четири земље немачког говорног подручја одредио да води разговор с нобеловком.</p>
<p>&#8211; Сугерисао сам Мартенсу да не поставља политичка питања, већ да се усредсреди на њену литературу &#8211; каже, за &#8222;Новости&#8220;, Иван Ивањи, који је, с немачким новинаром, водио разговор с Милеровом. &#8211; У првом тренутку је прихватио, али када му је амбасадор Немачке у Београду Аксел Дитман забранио да говори о политици, он је, ваљда из ината, урадио супротно. Уосталом, тај гест личи на њега.</p>
<p>Ивањи нам је открио да је планирао да после Сајма отворено говори о свим лажима нобеловке Милер.</p>
<p>&#8211; Она се Западу представила као жртва Чаушескуовог режима, а њена прва књига штампана је у Румунији у тиражу од 2.000 примерака &#8211; каже Ивањи. &#8211; У доба румунског диктатора добила је књижевну награду, као и стан у Темишвару. Толико о прогањању ње као ауторке. Остварила је каријеру на антикомунизму, а у ЈДП-у је јавно рекла оно што већина Немаца мисли о нама.</p>
<p>На исту тему, новинар Марко Мартин објавио је у немачком листу &#8222;Велт&#8220; текст &#8222;Београд кључа&#8220;, и између осталог рекао:</p>
<p>&#8211; Многи слушаоци (на представљању Херте Милер) били су индигнирани, штампа блиска влади је запенила&#8230; Како се то слаже са &#8222;проевропском&#8220; оријентацијом Србије?</p>
<p>Поводом ова два текста у немачкој штампи, председник Одбора Сајма књига проф. др Зоран Аврамовић, за наш лист каже:</p>
<p>&#8211; Jедан део немачке интелектуалне јавности не може да прихвати чињеницу да постоји српска критичка интелигенција. Оспоравање неутемељених и нетачних исказа Херте Милер о Србима и НАТО бомбардовању, новинарима Михаелу Мартенсу и Марку Мартину послужило је да се баце увредама, посебно на Емира Кустурицу. Нема код њих контраргумента, али има увреда и померања теме. Скрећу пажњу на оно што се догађа на улици у Савамали на некакав регионални мачизам у Београду. Све је то у складу са једним наслеђеним неподношењем српског националног бића и права да се то биће брани од лажи и стереотипа. На ово се мора увек одговарати смирено и разложно. То данашња српска интелигенција у великој већини и чини.</p>
<p><b>ОД КИРГИСТАНА ДО БЕОГРАДА</b></p>
<p>Од 2002. до 2009. године Михаел Мартенс је био дописник &#8222;Франкфуртер алгемајне цајтунга&#8220; из Београда, а затим је извештавао из Истанбула и из Атине. Писао је и из Киргистана, Казахстана, Авганистана, Украјине, Русије&#8230; Аутор је књиге &#8222;У потрази за јунаком&#8220;, у којој разбија мит о немачком војнику Јозефу Шулцу, за којег се веровало да је платио главом због тога што није желео да стреља партизане код Смедеревске Паланке у Другом светском рату.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/kultura/nastavak-skandala-kome-kcerka-ss-vojnika-postavlja-ogledalo/">НАСТАВАК СКАНДАЛА: Коме кћерка СС војника поставља огледало?!</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НЕМАЧКА: Меркелова очекује блиску сарадњу са Курцом</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/nemacka-merkelova-ocekuje-blisku-saradnju-sa-kurcom/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Славко Гарић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 16 Oct 2017 12:21:27 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Ангела Меркел]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=79164</guid>

					<description><![CDATA[<p>Њемачки канцелар Ангела Меркел изјавила је данас да је добар резултат антиимигрантски оријентисане Слободарске странке на јучерашњим изборима у Аустрији &#8222;велики изазов&#8220; за остале партије. Меркелова је на конференцији за новинаре у Берлину рекла да се нада да ће имати блиску сарадњу на европском нивоу са лидером конзервативне Народне странке Себастијаном Курцом. Према прелиминарним резултатима, [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/nemacka-merkelova-ocekuje-blisku-saradnju-sa-kurcom/">НЕМАЧКА: Меркелова очекује блиску сарадњу са Курцом</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_79165" aria-describedby="caption-attachment-79165" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" class="size-vijest wp-image-79165" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/10/093581-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/10/093581.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/10/093581-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/10/093581-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/10/093581-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-79165" class="wp-caption-text">Ангела Меркел (фото: © AFP 2016/ TOBIAS SCHWARZ)</figcaption></figure>
<p>Њемачки канцелар Ангела Меркел изјавила је данас да је добар резултат антиимигрантски оријентисане Слободарске странке на јучерашњим изборима у Аустрији &#8222;велики изазов&#8220; за остале партије.</p>
<p>Меркелова је на конференцији за новинаре у Берлину рекла да се нада да ће имати блиску сарадњу на европском нивоу са лидером конзервативне Народне странке Себастијаном Курцом.</p>
<p>Према прелиминарним резултатима, Народна странка је побиједила са 31 одсто освојених гласова. Још није познато да ли ће друго мјесто заузети Социјал-демократска партија или ФПО.</p>
<p>Пошто нема довољну већину у парламенту, Курцова партија могла би да склопи коалицију са ФПО, пренио је Би-Би-Си.</p>
<p>Курц је у обраћању својим присталицама рекао да је &#8222;вријеме да се ова земља промијени&#8220; и да се радује што ће радити у интересу Аустрије.</p>
<p>Прије јучерашњих избора, Курц је био најмлађи европски министар спољних послова у историји, након што је на ту функцију именован 2013. године, када је имао само 27 година.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/nemacka-merkelova-ocekuje-blisku-saradnju-sa-kurcom/">НЕМАЧКА: Меркелова очекује блиску сарадњу са Курцом</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ГОРАК ДАН ЗА МАРТИНА ШУЛЦА: Побједа Меркелове на изборима у Њемачкој</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/gorak-dan-za-martina-sulca-pobjeda-merkelove-na-izborima-u-njemackoj/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sun, 24 Sep 2017 18:33:45 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Ангела Меркел]]></category>
		<category><![CDATA[Избори]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=78111</guid>

					<description><![CDATA[<p>Њемачки социјалдемократи признали су пораз на изборима и најавили да ће радије прећи у опозицију него ући у нову коалицију са демохришћанима Ангеле Меркел. &#8222;Ово је тежак и горак дан за њемачке социјалдемократе, изгубили смо изборе&#8220;, изјавио је лидер Социјалдеморкатске партије (СПД) Мартин Шулц у првој реакцији после објављивања излазних анкета. Он је додао да [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/gorak-dan-za-martina-sulca-pobjeda-merkelove-na-izborima-u-njemackoj/">ГОРАК ДАН ЗА МАРТИНА ШУЛЦА: Побједа Меркелове на изборима у Њемачкој</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_78112" aria-describedby="caption-attachment-78112" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/09/merkel-750x519.jpg" alt="" width="750" height="519" class="size-vijest wp-image-78112" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/09/merkel.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/09/merkel-300x208.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-78112" class="wp-caption-text">Ангела Меркел (фото: РТРС /Handelsblatt Global Edition)</figcaption></figure>
<p>Њемачки социјалдемократи признали су пораз на изборима и најавили да ће радије прећи у опозицију него ући у нову коалицију са демохришћанима Ангеле Меркел.</p>
<p>&#8222;Ово је тежак и горак дан за њемачке социјалдемократе, изгубили смо изборе&#8220;, изјавио је лидер Социјалдеморкатске партије (СПД) Мартин Шулц у првој реакцији после објављивања излазних анкета.</p>
<p>Он је додао да ће се та странка борити за остварење својих изборних обећања и вриједности.</p>
<p>Како указује АФП, СПД на данашњим изборима постигао најгори резултат послије Другог свјетског рата.</p>
<p>&#8222;Преузећемо опозициони мандат&#8220;, рекла је потпредсједница СПД Мануела Швезиг након што су објављени резултати излазних анкета, а према којима је та партија освојила од 20 до 21 одсто гласова.</p>
<p>Томас Оперман, који предводи СПД у парламенту, потврдио је да је &#8222;СПД мјесто у опозицији&#8220;.</p>
<p>Њемачка канцеларка Ангела Меркел освојила је на изборима четврти узастопни мандат, показују анкете објављене послије затварања бирачких мјеста.</p>
<p>Према излазним анкетама, крајње десничарска и антиимиграциона Алтернатива за Њемачку (АфД) улази у парламент.</p>
<p>Демохришћанска партија Меркелове је, према тим резулатитима, освојила 32,5 &#8211; 33,5 одсто гласова, док је Социјалдемократска далеко иза на другом мјесту са освојених око 20-21 одсто гласова, јавлили су АРД И ЗДФ.</p>
<p>На трећем мјесту је АфД, са освојених 13 до 13,5 одсто гласова.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/gorak-dan-za-martina-sulca-pobjeda-merkelove-na-izborima-u-njemackoj/">ГОРАК ДАН ЗА МАРТИНА ШУЛЦА: Побједа Меркелове на изборима у Њемачкој</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ОБЈАШЊЕЊЕ НЕМАЧКОГ ЛИСТА: Увреда Путина &#8211; иронична игра речи</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/objasnjenje-nemackog-lista-uvreda-putina-ironicna-igra-reci/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 13 Sep 2017 14:55:18 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Ангела Меркел]]></category>
		<category><![CDATA[Владимир Путин]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=77561</guid>

					<description><![CDATA[<p>Прес-служба немачког часописа „Фокус“ коментарисала је незадовољство Амбасаде Русије у Немачкој, која је захтевала извињење због увредљивог текста на рачун председника Русије Владимира Путина. Уредници наводе да није била у питању увреда, већ „иронична игра речи“, коју су руске дипломате превеле буквално. Ради се о чланку посвећеном немачкој канцеларки Ангели Меркел у којем се налази [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/objasnjenje-nemackog-lista-uvreda-putina-ironicna-igra-reci/">ОБЈАШЊЕЊЕ НЕМАЧКОГ ЛИСТА: Увреда Путина &#8211; иронична игра речи</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_77562" aria-describedby="caption-attachment-77562" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/09/merkel-i-putin-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-77562" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/09/merkel-i-putin-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/09/merkel-i-putin-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/09/merkel-i-putin-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/09/merkel-i-putin.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-77562" class="wp-caption-text">Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Русије Владимир Путин током састанка у Русији (Фото: Спутњик/ Dmitry Astakhov)</figcaption></figure>
<p>Прес-служба немачког часописа „Фокус“ коментарисала је незадовољство Амбасаде Русије у Немачкој, која је захтевала извињење због увредљивог текста на рачун председника Русије Владимира Путина. Уредници наводе да није била у питању увреда, већ „иронична игра речи“, коју су руске дипломате превеле буквално.</p>
<p>Ради се о чланку посвећеном немачкој канцеларки Ангели Меркел у којем се налази фраза: „Наравно, она се плаши пса Путина, али се сигурно не плаши пса-Путина“. Медији су објавили да је Амбасада Русије ту изјаву назвала „безукусном и глупом“ и затражила извињење од немачких новинара.</p>
<p>Портпаролка часописа „Фокус“ Алиса Вагнер изјавила је за РБК да редакција није имала намеру да вређа руског лидера. Она је објаснила да на немачком реч „пас“ (der Hund) такође има значење које се може превести као „тврд орах“.</p>
<p>„У суштини, то је била иронична игра речи са речју ’пас‘“, рекла је Вагнерова. Она је додала да је, нажалост, немогуће у потпуности адекватно превести на руски иронију ове фразе.</p>
<p>​РБК је цитирао шефицу Катедре за немачки језик Марину Чигашову са Московског државног факултета за међународне односе, која је рекла да та фраза ипак „звучи као увреда нашег председника“.</p>
<p>„Да је испред речи Hund стајао одговарајући придев, онда би у целини тај израз могао да се преведе као ’тврд орах‘, али у овој фрази није било таквог придева“, објаснила је Марина Чигашова.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/objasnjenje-nemackog-lista-uvreda-putina-ironicna-igra-reci/">ОБЈАШЊЕЊЕ НЕМАЧКОГ ЛИСТА: Увреда Путина &#8211; иронична игра речи</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СЛАВЕ РУДОЛФА ХЕСА: У Берлину одобрен скуп неонациста</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/slave-rudolfa-hesa-u-berlinu-odobren-skup-neonacista/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 19 Aug 2017 06:55:43 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Неонацисти]]></category>
		<category><![CDATA[Рудолф Хес]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=76376</guid>

					<description><![CDATA[<p>Њемачка полиција одобрила је екстремним десничарима да сутра у Берлину одрже скуп поводом 30 година од смрти Рудолфа Хеса, десне руке Адолфа Хитлера и замјеника шефа Националсоцијалистичке партије. Хес је био замјеник шефа нацистичке партије све док није заробљен 1941. године. Берлинска полиција поручила је организаторима да могу да марширају, али да не смију да [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/slave-rudolfa-hesa-u-berlinu-odobren-skup-neonacista/">СЛАВЕ РУДОЛФА ХЕСА: У Берлину одобрен скуп неонациста</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_76377" aria-describedby="caption-attachment-76377" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/08/Neonacisti-750x562.jpg" alt="" width="750" height="562" class="size-vijest wp-image-76377" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/08/Neonacisti.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/08/Neonacisti-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/08/Neonacisti-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/08/Neonacisti-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-76377" class="wp-caption-text">Неонациста (Фото: РТРС)</figcaption></figure>
<p>Њемачка полиција одобрила је екстремним десничарима да сутра у Берлину одрже скуп поводом 30 година од смрти Рудолфа Хеса, десне руке Адолфа Хитлера и замјеника шефа Националсоцијалистичке партије.</p>
<p>Хес је био замјеник шефа нацистичке партије све док није заробљен 1941. године.</p>
<p>Берлинска полиција поручила је организаторима да могу да марширају, али да не смију да величају Хеса, који је умро у затвору Шпандау прије 30 година.</p>
<p>Неонацистима је дозвољено да носе транспаренте, али само по један на 50 учесника, а војна музика је строго забрањена.</p>
<p>&#8222;Све што је застрашујуће је забрањено&#8220;, рекао је Свен Рихвин, адвокат из Берлина.</p>
<p>То значи да палице, кациге и штитови, које су носили неонацисти на протестима у Шарлотвилу прошлог викенда, неће бити дозвољене у Њемачкој.</p>
<p>Полиција ће одмах реаговати ако чује отворене антисемитске слогане или повике, иако ће напори бити усмјерени да се приводе појединци, а не да се прекида цијели скуп.</p>
<p>Очекује се да ће се испред некадашњег затвора у мјесту Шпандау, у западном Берлину, окупити око 1.000 контра демонстраната.</p>
<p>Хес је из сада још неутврђених разлога отпутовао у Шкотску у мају 1941. године, наводно да преговара о миру са Енглеском. Одмах је ухапшен и пребачен у затвор.</p>
<p>Објесио се у затворској ћелији 17. августа 1987. године када је имао 93 године. Саме околности смрти и данас су тајна, а према неким теоријама убили су га Енглези.</p>
<p>Затвор је након смрти Хеса одмах демолиран због бојазни да ће постати светилиште нациста и на том мјесту је изграђен шопинг центар. Ипак и поред свих тих напора Хес је данас и даље предмет обожавања.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/slave-rudolfa-hesa-u-berlinu-odobren-skup-neonacista/">СЛАВЕ РУДОЛФА ХЕСА: У Берлину одобрен скуп неонациста</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЗИГМАР ГАБРИЈЕЛ: Немачка треба да одустане од ђавоље логике</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/zigmar-gabrijel-nemacka-treba-da-odustane-od-djavolje-logike/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 17 Aug 2017 06:15:16 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Зигмар Габријел]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=76294</guid>

					<description><![CDATA[<p>Министар иностраних послова Немачке и лидера Социјалдемократске партије Немачке Зигмар Габријел навео је у тексту за лист „Рејнишен пост“ да страхује од тога да ће немачка канцеларка Ангела Меркел након парламентарних избора у тој земљи кренути путем увећања војних расхода, у складу са захтевом америчког председника Доналда Трампа. „Морамо се ослободити ђавоље логике да наоружање [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/zigmar-gabrijel-nemacka-treba-da-odustane-od-djavolje-logike/">ЗИГМАР ГАБРИЈЕЛ: Немачка треба да одустане од ђавоље логике</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_34679" aria-describedby="caption-attachment-34679" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/11/Gabrijel-750x519.jpg" alt="" width="750" height="519" class="size-vijest wp-image-34679" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/11/Gabrijel.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2015/11/Gabrijel-300x208.jpg 300w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-34679" class="wp-caption-text">Зигмар Габријел (Фото: Спутњик)</figcaption></figure>
<p>Министар иностраних послова Немачке и лидера Социјалдемократске партије Немачке Зигмар Габријел навео је у тексту за лист „Рејнишен пост“ да страхује од тога да ће немачка канцеларка Ангела Меркел након парламентарних избора у тој земљи кренути путем увећања војних расхода, у складу са захтевом америчког председника Доналда Трампа.</p>
<p>„Морамо се ослободити ђавоље логике да наоружање ствара безбедност. То је размишљање људи као што је председник САД Доналд Трамп. Размишљање које жели да наметне својим партнерима у НАТО-у. Нажалост, бојим се да Ангела Меркел после избора намерава да учини управо то. Да троши милијарде на оружје да би се допала Доналду Трампу. То падање на колена нема ничег заједничког са Социјалдемократском партијом Немачке“, изјавио је Габријел. </p>
<p>Током предизборне кампање Трамп је говорио да је НАТО застарела организација, што је узнемирило чланице Алијансе. Он је рекао да је неправедно што Американци дају много више новца за НАТО него било која друга земља. </p>
<p>Меркелова сматра да Немачка треба да поштује своје обавезе када је реч о повећању војних трошкова. </p>
<p>Зигмар Габријел је изјавио и да је ситуација у вези с Кримом и на истоку Украјине веома негативно утицала на поверење с Русијом.</p>
<p>„Исправно је што је НАТО реаговао на то… Али ако будемо деловали следећи само логику застрашивања, доприносићемо ескалацији. Не смемо да седимо скрштених руку и да посматрамо како европска архитектура безбедности полако прети да се претвори у рушевине отписаних, прекинутих и застарелих споразума. Морамо да се заједно потрудимо у сфери контроле наоружања. То ће бити корисно и Европљанима и Русима“, изјавио је он.</p>
<p>Према речима министра, то с једне стране подразумева свеобухватно ресетовање у области контроле над конвенционалним наоружањем, као и над „традиционалним наоружањем у Европи“, а одговорност за то треба да сноси и Русија.</p>
<p>С друге стране, потребно је појачати европске норме у области контроле нуклеарног оружја, додао је Габрије.</p>
<p>Шеф немачке дипломатије је додао да дугорочни циљ треба да буде повлачење из Европе преосталог тактичког нуклеарног наоружања. То је, међутим, могуће постићи само уколико буде постигнут суштински напредак у области разоружавања у целини, додао је министар. </p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/zigmar-gabrijel-nemacka-treba-da-odustane-od-djavolje-logike/">ЗИГМАР ГАБРИЈЕЛ: Немачка треба да одустане од ђавоље логике</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЕРДОГАН: Њемачка ће касно схватити колико греши</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/erdogan-njemacka-ce-kasno-shvatiti-koliko-gresi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 08 Aug 2017 19:14:33 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Реџеп Тајип Ердоган]]></category>
		<category><![CDATA[Турска]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=75978</guid>

					<description><![CDATA[<p>Предсjедник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је данас у Трабзону да је Њемачка у посљедње вријеме изгубила правац и да ће прекасно схватити да гријеши. &#8211; Кредитни рејтинг Турске је врло добар. Не обазирите се на то шта Нијемци говоре. То су бесмислице. И они ће схватити да гријеше, али ће бити прекасно, јер ми [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/erdogan-njemacka-ce-kasno-shvatiti-koliko-gresi/">ЕРДОГАН: Њемачка ће касно схватити колико греши</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_57141" aria-describedby="caption-attachment-57141" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2016/08/Erdogan3-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" class="size-vijest wp-image-57141" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2016/08/Erdogan3.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2016/08/Erdogan3-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2016/08/Erdogan3-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2016/08/Erdogan3-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-57141" class="wp-caption-text">Реџеп Тајип Ердоган (Фото: РТРС)</figcaption></figure>
<p>Предсjедник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је данас у Трабзону да је Њемачка у посљедње вријеме изгубила правац и да ће прекасно схватити да гријеши.</p>
<p>&#8211; Кредитни рејтинг Турске је врло добар. Не обазирите се на то шта Нијемци говоре. То су бесмислице. И они ће схватити да гријеше, али ће бити прекасно, јер ми према Нијемцима нисмо погријешили, али су нажалост они у посљедње вријеме изгубили правац“, рекао је Ердоган, а преноси “Анадолија“.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/erdogan-njemacka-ce-kasno-shvatiti-koliko-gresi/">ЕРДОГАН: Њемачка ће касно схватити колико греши</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЕРДОГАН: Берлин подржава терористе</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/erdogan-berlin-podrzava-teroriste/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 07 Aug 2017 18:50:37 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Реџеп Тајип Ердоган]]></category>
		<category><![CDATA[Терористи]]></category>
		<category><![CDATA[Турска]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=75908</guid>

					<description><![CDATA[<p>Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган оптужио је Њемачку да помаже терористима тиме што не одговара на хиљаде досијеа упућених Берлину, нити ради на изручењу осумњичених које траже турске власти. Ердоган је на конференцији у Ризеу напоменуо да је Анкара послала 4.500 досијеа њемачком канцелару Ангели Меркел, а из Берлина још нису одговорили ни на један [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/erdogan-berlin-podrzava-teroriste/">ЕРДОГАН: Берлин подржава терористе</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_70971" aria-describedby="caption-attachment-70971" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/05/Erdogan-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" class="size-vijest wp-image-70971" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/05/Erdogan.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/05/Erdogan-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/05/Erdogan-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/05/Erdogan-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-70971" class="wp-caption-text">Реџеп Тајип Ердоган (Фото: РТРС/AFP 2016/ ADEM ALTAN)</figcaption></figure>
<p>Турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган оптужио је Њемачку да помаже терористима тиме што не одговара на хиљаде досијеа упућених Берлину, нити ради на изручењу осумњичених које траже турске власти.</p>
<p>Ердоган је на конференцији у Ризеу напоменуо да је Анкара послала 4.500 досијеа њемачком канцелару Ангели Меркел, а из Берлина још нису одговорили ни на један послати досије.</p>
<p>&#8222;Када је неки терориста код нас, они нама могу да кажу да га вратимо назад. Нећете да нам пошаљете наше, али можете да тражите ваше. Као да ви имате правосуђе, а ми у Турској немамо&#8220;, рекао је Ердоган.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/erdogan-berlin-podrzava-teroriste/">ЕРДОГАН: Берлин подржава терористе</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НЕМАЧКИ ПОЛИТИЧАР: Берлин ће, можда морати да прихвати присаједињење Крима</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/nemacki-politicar-berlin-ce-mozda-morati-da-prihvati-prisajedinjenje-krima/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 05 Aug 2017 19:15:53 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Берлин]]></category>
		<category><![CDATA[ЕУ]]></category>
		<category><![CDATA[Крим]]></category>
		<category><![CDATA[Кристијан Линднер]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=75825</guid>

					<description><![CDATA[<p>Њемачка ће, можда морати да прихвати присаједињење Крима Русији као &#8222;стални привремени договор&#8220;, рекао је данас лидер Слободне демократске партије Кристијан Линднер. Линднер је нагласио важност добрих веза са Москвом за Њемачку и ЕУ. Њемачка је осудила присаједињење Крима Русији и подршку за профедералне снаге у Украјини. &#8211; Морамо изаћи из ове пат позиције. Да [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/nemacki-politicar-berlin-ce-mozda-morati-da-prihvati-prisajedinjenje-krima/">НЕМАЧКИ ПОЛИТИЧАР: Берлин ће, можда морати да прихвати присаједињење Крима</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_75826" aria-describedby="caption-attachment-75826" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/08/Lindner-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" class="size-vijest wp-image-75826" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/08/Lindner.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/08/Lindner-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/08/Lindner-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/08/Lindner-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-75826" class="wp-caption-text">Кристијан Линднер (Фото: РТРС)</figcaption></figure>
<p>Њемачка ће, можда морати да прихвати присаједињење Крима Русији као &#8222;стални привремени договор&#8220;, рекао је данас лидер Слободне демократске партије Кристијан Линднер.</p>
<p>Линднер је нагласио важност добрих веза са Москвом за Њемачку и ЕУ.</p>
<p>Њемачка је осудила присаједињење Крима Русији и подршку за профедералне снаге у Украјини.</p>
<p>&#8211; Морамо изаћи из ове пат позиције. Да би разбили табу, страхујем да ћемо Крим видјети као, бар за сад, стални, привремени договор &#8211; навео је Линднер.</p>
<p>Према резултатима посљедњих анкета, ФДП би могао да поново уђе у парламент након избора 24. септембра. ФДП није успио да пређе цензус од пет одсто на прошлим изборима 2013. године.</p>
<p>Аналитичари сматрају да би ФДП могао бити коалициони партнер конзервативцима Ангеле Меркел, који желе власт без садашњег партнера Социјалдемократске партије.</p>
<p>Линднер наводи да он подржава подршку НАТО и јаке везе са САД, али је позвао на креативност у односима са Русијом због важности безбједности и економског добростања Њемачке и ЕУ.</p>
<p>Он је, такође позвао на ублажавање санкција Русији јер, како је рекао, треба наградити чак и позитивне привремене кораке ка спровођењу споразума из Минска.</p>
<p>&#8211; У нашим односима потребно је више дијалога и креативности &#8211; закључује Линднер.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/nemacki-politicar-berlin-ce-mozda-morati-da-prihvati-prisajedinjenje-krima/">НЕМАЧКИ ПОЛИТИЧАР: Берлин ће, можда морати да прихвати присаједињење Крима</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>НЕМАЧКА ЗАПРЕТИЛА ВАШИНГТОНУ: Противмере због санкција Русији</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/nemacka-zapretila-vasingtonu-protivmere-zbog-sankcija-rusiji/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 31 Jul 2017 13:44:13 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Русија]]></category>
		<category><![CDATA[САД]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=75549</guid>

					<description><![CDATA[<p>Америчке санкције против руских и европских компанија које сарађују са Москвом су „незаконите“ и „крше међународно право“, изјавила је министарка економије Немачке. Упркос захтевима Европске уније, Вашингтон је одбио да следи „заједничку политику“ у санкцијама, па сада Европска комисија разматра питање „противмера“ против САД, истакла је она. Немачка министарка економије Бригит Циприс критиковала је америчке [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/nemacka-zapretila-vasingtonu-protivmere-zbog-sankcija-rusiji/">НЕМАЧКА ЗАПРЕТИЛА ВАШИНГТОНУ: Противмере због санкција Русији</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_75550" aria-describedby="caption-attachment-75550" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/Bundestag-750x406.jpg" alt="" width="750" height="406" class="size-vijest wp-image-75550" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/Bundestag-750x406.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/Bundestag-300x162.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/Bundestag-768x415.jpg 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/Bundestag.jpg 1000w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-75550" class="wp-caption-text">(Бундестаг) Фото: Спутњик/  Flickr/ Hernán Piñera</figcaption></figure>
<p>Америчке санкције против руских и европских компанија које сарађују са Москвом су „незаконите“ и „крше међународно право“, изјавила је министарка економије Немачке. Упркос захтевима Европске уније, Вашингтон је одбио да следи „заједничку политику“ у санкцијама, па сада Европска комисија разматра питање „противмера“ против САД, истакла је она.</p>
<p>Немачка министарка економије Бригит Циприс критиковала је америчке санкције против Русије као „незаконите“ и запретила Вашингтону противмерама, преноси лист „Цајт“. Амерички нацрт закона такође предвиђа санкције против немачких и европских компанија. „Сматрамо да ово једноставно крши међународно право“, изјавила је Циприсова. „Американци не могу да кажњавају немачке компаније због чињенице да оне послују у некој другој земљи“.</p>
<p>Према њеним речима, нико не жели „трговински рат“ и због тога су Американце позвали да не одустају од заједничке политике санкција. „Нажалост, они то нису урадили. Због тога Европска комисија тренутно разматра одговарајуће мере. Европа је спремна да предузме краткорочне контрамере“, нагласила је Циприсова.</p>
<p>„Цајт“ наводи да су прошле недеље Представнички дом и Сенат одобрили санкције. Према мишљењу критичара, Конгрес има економске интересе. Немачке фирме биле су узнемирене, јер су америчке санкције усмерене, између осталог, и против компанија које су укључене у изградњу руских гасовода. Конкретно, Сједињене Америчке Државе намеравају да спрече изградњу гасовода „Северни ток 2“, у којем учествују немачке, холандске, француске и британске фирме. Такође би могле да утичу и на друге пројекте чији избор ће зависити од председника Трампа.</p>
<p>У вези са забринутошћу Немачке и других земаља ЕУ, амерички државни секретар Рекс Тилерсон је саопштио о преговорима са европским партнерима. Према његовим речима, он у том погледу тежи „блиској сарадњи са нашим пријатељима и савезницима“ и жели да одлука о санкцијама буде „исправно схваћена“.</p>
<p>Са своје стране, Москва је саопштила да ће као одговор на санкције број америчких дипломата у Русији бити смањен за 755. Према речима Владимира Путина, то би било „осетљиво“ за САД. Истовремено, руски председник искључио је наредне санкције, закључује „Цајт“.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/nemacka-zapretila-vasingtonu-protivmere-zbog-sankcija-rusiji/">НЕМАЧКА ЗАПРЕТИЛА ВАШИНГТОНУ: Противмере због санкција Русији</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ЊЕМАЧКА: Сексуално злостављано најмање 547 дјечака, чланова католичког хора</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/njemacka-seksualno-zlostavljano-najmanje-547-djecaka-clanova-katolickog-hora/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 18 Jul 2017 14:41:58 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Злостављање]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=75024</guid>

					<description><![CDATA[<p>Најмање 547 дјечака из чувеног њемачког католичког школског збора је било сексуално и физички злостављано, објавили су истражиоци у извјештају који хор и школу описују као &#8222;затвор или концентрациони логор&#8220;. Ово је један од највећих скандала тог типа у Њемачкој. &#8222;Регенсбургер Домспатзен&#8220; хиљаду година стар хор из Баварије је још 2010. године први пут повезан [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/njemacka-seksualno-zlostavljano-najmanje-547-djecaka-clanova-katolickog-hora/">ЊЕМАЧКА: Сексуално злостављано најмање 547 дјечака, чланова католичког хора</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_75025" aria-describedby="caption-attachment-75025" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/regen-750x563.jpg" alt="" width="750" height="563" class="size-vijest wp-image-75025" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/regen.jpg 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/regen-300x225.jpg 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/regen-150x113.jpg 150w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/regen-219x165.jpg 219w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-75025" class="wp-caption-text">Регенбуршки скандал / Фото илустрација: РТРС/bistum-regensburg.de</figcaption></figure>
<p>Најмање 547 дјечака из чувеног њемачког католичког школског збора је било сексуално и физички злостављано, објавили су истражиоци у извјештају који хор и школу описују као &#8222;затвор или концентрациони логор&#8220;. Ово је један од највећих скандала тог типа у Њемачкој.</p>
<p>&#8222;Регенсбургер Домспатзен&#8220; хиљаду година стар хор из Баварије је још 2010. године први пут повезан с педофилијом и сексуалним злостављањем, што је повукло сличне истраге и у другим дијеловима свијета. Многе жртве се сјећају времена у школском хору у Регенсбургу као &#8222;најгорег времена у животу, када су владали страх, насиље и беспомоћност&#8220;.</p>
<p>То је изјавио адвокат Улрих Вебер, који је прије двије године добио задужење да истражи случајеве. Ријеч је о периоду од 1945. године до деведесетих прошлог вијека. Он је утврдио да је било 47 случајева сексуалног злостављања и 500 случајева физичког насиља. То је готово двоструко већи број него што су утврдила ранија истраживања. Вебер наводи да је број жртава и већи, вјероватно око 700, али није могао са свима обавити разговоре. Он је дјелимично кривио тадашњег шефа хора Џорџа Ратзингера, старијег брата бившег папе Бенедикта XВИ, због &#8222;културе шутње о насиљу&#8220;.</p>
<p>Вебер је рекао да је 49 извршилаца идентификовано, али да не очекује да буду кривично гоњени, док ће жртве добити око 20.000 евра одштете. Званично, жртвама је упућено и извињење.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/njemacka-seksualno-zlostavljano-najmanje-547-djecaka-clanova-katolickog-hora/">ЊЕМАЧКА: Сексуално злостављано најмање 547 дјечака, чланова католичког хора</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>ХАМБУРГ ГОРИ: Демонстранти нападају, опкољен Меланијин хотел</title>
		<link>https://novi.iskra.co/svet/hamburg-gori-demonstranti-napadaju-opkoljen-melanijin-hotel/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Дарко Митровић]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 07 Jul 2017 14:40:51 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Свет]]></category>
		<category><![CDATA[Демонстрације]]></category>
		<category><![CDATA[Немачка]]></category>
		<category><![CDATA[Хамбург]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://iskra.co/?p=74413</guid>

					<description><![CDATA[<p>Око 350 активиста у Хамбургу покушало је данас да сруши полицијске барикаде и уђе у црвену зону — блокирано подручје где се одржава самит Групе 20, саопштиле су градске власти. Полицијски службеници су против демонстраната користили сузавац и пендреке“, саопштила је полиција. Према речима репортера са лица места, уништавају излоге продавница, спаљују аутомобиле, постављају барикаде [&#8230;]</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/hamburg-gori-demonstranti-napadaju-opkoljen-melanijin-hotel/">ХАМБУРГ ГОРИ: Демонстранти нападају, опкољен Меланијин хотел</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<figure id="attachment_74414" aria-describedby="caption-attachment-74414" class="wp-caption aligncenter"><img loading="lazy" decoding="async" src="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/Screenshot_20170707-163831-1024x576-750x422.png" alt="" width="750" height="422" class="size-vijest wp-image-74414" srcset="https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/Screenshot_20170707-163831-1024x576-750x422.png 750w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/Screenshot_20170707-163831-1024x576-300x169.png 300w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/Screenshot_20170707-163831-1024x576-768x432.png 768w, https://novi.iskra.co/wp-content/uploads/2017/07/Screenshot_20170707-163831-1024x576.png 1024w" sizes="(min-width: 1100px) 720px, calc(100vw - 32px)" /><figcaption id="caption-attachment-74414" class="wp-caption-text">Демонстрације у Хамбургу / Фото: Јутјуб</figcaption></figure>
<p>Око 350 активиста у Хамбургу покушало је данас да сруши полицијске барикаде и уђе у црвену зону — блокирано подручје где се одржава самит Групе 20, саопштиле су градске власти.</p>
<p>Полицијски службеници су против демонстраната користили сузавац и пендреке“, саопштила је полиција.</p>
<p>Према речима репортера са лица места, уништавају излоге продавница, спаљују аутомобиле, постављају барикаде од грађевинског материјала, бетона, блокова, саобраћајних знакова, штапова и других предмета, а полиција користи булдожере да их уклони.</p>
<p>Како наводи агенција, учесници самита могли су да осете последице протеста: демонстранти су избушили гуме на аутомобилу канадске делегације и сломили прозоре на згради конзулата Монголије.</p>
<p>Конференција за штампу организатора протеста одржава се у такозваном „Алтернативном медијском центру“.</p>
<p>Они су полицију оптужили да користи прекомерну силу, наводи агенција.</p>
<p>Појавили су се и драматични снимци запаљених аутомобила на улицама Хамбурга.</p>
<p><strong><br />
Меланија не може из хотела</strong></p>
<p>Прва дама САД Меланија Трамп не може да напусти хотел у којем борави током самита Г20 у Хамбургу из безбедносних разлога, пише „Шпигл“.</p>
<p>Немачки таблоид „Билд“ је јавио да су демонстранти опколили хотел у којем се налази Меланија.</p>
<p>„За сада немамо дозволу полиције да напустимо хотел“, рекао је портпарол прве даме.</p>
<p>Чланак <a href="https://novi.iskra.co/svet/hamburg-gori-demonstranti-napadaju-opkoljen-melanijin-hotel/">ХАМБУРГ ГОРИ: Демонстранти нападају, опкољен Меланијин хотел</a> се појављује прво на <a href="https://novi.iskra.co">ИСКРА</a>.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Кеширање објеката 27/230 објеката помоћу Memcached
Кеширање страница помоћу Disk: Enhanced 
Кеширање базе података 14/50 упита за 0.141 секунди помоћу Memcached

Served from: novi.iskra.co @ 2026-10-15 00:28:03 by W3 Total Cache
-->