У Сребреници се данас обиљежавају 23 године од страдања 69 српских цивила и војника, које су убиле муслиманске снаге под командом Насера Орића на Петровдан 1992. у сребреничким селима Залазје и Сасе и братуначиким Биљача и Загони.

Служењем парастоса код спомен-костурница страдалима у два протекла рата на Залазју код Сребренице, прислуживањем свијећа за покој душа 69 погинулих на данашњи дан 1992. године и полагањем цвијећа на спомен-обиљежје, данас су обиљежене 23 године од великог српског страдања у сребреничкој општини на Петровдан.

Изасланик предсједника Републике Српске Миладин Драгићевић рекао је да је у Залазју почињен стравичан злочин над Србима за који нико није одговарао, истичући да је боли то што свјетска јавност говори само о страдању једног народа на овом простору.

„Бол је бол и жртва је жртва без обзира коме народу припада и сигурно ће доћи вријеме да се прихвати истина о српском страдању и нећемо од тога одустати, као ни од захтјева да починици злочина над Србима буду процесуирани“, поручио је Драгичевић.

Говорећи о нападу на премијера Србије Александра Вучића током комеморације у Поточарима, Драгичевић је рекао да је свијет могао да чује и види како је бошњачка страна одговорила на руку помирења пружену у име српског народа и Србије.

„Незамисливо је нормалном уму да вас неко позове у кућу, а онда вас нападне и изложи линчу. Свијет је јуче могао да се увјери ко жели помирење, а ко и даље шири мржњу и лажи. Нас боли што свјетска јавност говори само о страдању једног народа на овом простору, а ми знамо истину која је болна и коју ћемо понављати и нећемо никада заборавити, а то је да је овдје страдао и српски народ“, рекао је Драгићевић.

Изасланик српског члана предсједништва БиХ Зоран Ђерић рекао је да су људи који су овдје убијени страдали само зато што су били Срби.

„Очекујемо да свијет осуди злочине над Србима, али и представници бошњачке власти и да дају допринос да починиоци злочина одговарају и тиме да покажу да им је стало до истине, правде и мира на овим просторима. Без тога не може доћи до опраштања и помирења“, рекао је Ђерић.

Он каже да се не може само тражити извињење од српске стране, а да за злочине над Србима нико не одговара.

„Помирење, опрост и заједнички живот су могући само када се процесуирају и злочини почињени над Србима и злочинци одговарају за недјела“, поручио је Ђерић.

Предсједник Одбора за обиљежавање страдања српског народа Сребренице Милош Миловановић рекао је да су Срби у сребреничкој општини масовно страдали од 1992. до 1995. године и да због тога још нико није одговарао.

„Надамо се да ће демократски правдољубиви свијет схватити да је истина да су овдје и Срби страдали и починиоци злочина над Србима треба да одговарају. Тек када се то догоди може доћи до помирења, мира и суживота на овом простору“, рекао је Миловановић.

Он се захвалио свим учесницима меморијалне манифестације „Петровдански дани“ која се традиционално организује у знак сјећања на страдале Србе на Петровдан 1992. године и данас је завршена парастосом на Залазју.

Чланови породица и представници борачких организација и организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице поново су данас изразили незадовољство радом Хашког трибунала, Тужилаштва и Суда БиХ.

Они су указали на то да још није нико процесуиран за бројне масакре и злочине које су муслиманске снаге из Сребренице починиле над Србима из ове општине у посљедњем рату, гдје су убили 474 српских цивила и војника, међу којима је било деветоро дјеце, 57 жена и 65 стараца, а више од половине су масакрирали.

И ове године на Залазју је поновљено да Борачка организација, породице и саборци неће одустати од правде и доказивања истине о српском страдању у овом крају.

Драгица Лазаревић, којој су на Петровдан на Залазју погинули муж и два брата и размијењени су, каже да јој је лакше након што су сахрањени, али и даље боли неправда што нико није одговарао за мучења и убиства заробљених без суђења и права на одбрану.

„Тражимо да злочинци напокон одговарају или да се укида правосуђе БиХ“, поручила је ова огорчена жена.

Ове године је многоструко више делегација присуствовало, одало почаст и положило цвијеће на спомен обиљежје на Залазју него свих претходних година, а страних новинара скоро да је било више него преживјелих становника Залазја.

Шеф мисије ОЕБС-а у БиХ Џонатан Мур није био на залазју, али је јутрос присуствовао богослужењу у сребреничкој цркви Покрова Пресвете Богородице.

Претходно су чланови породица погинулих, саборци и борачка и општинске делегације Сребренице и Братунца положиле цвијеће на гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број страдалих, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама.

Цвијеће на спомен-обиљежје, осим Драгичевића и Ђерића, положиле су делегације ОХР-а, републичке и општинских организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, борачких организација Сребренице, Братунца и Зворника, те општина Братунац и Сребреница, делегација Српског националног вијећа Црне Горе, Покрета „Источна алтернатива“ из Београда, те мноштво страначких делегација из Републике Српске и Србије.

Српску заставу на спомен обиљежје положила је делегација Покрета „Образ“ из Београда.

Јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића 12. јула 1992. године упале су у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле, настављајући систематско и планско етничко чишћење српских простора у сребреничкој општини, започето у априлу.

Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Срба, а велики број их је рањен.

Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих 10 случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године на Залазју, приликом тражења муслиманских жртава.

Ови посмртни остаци су након више од годину дана идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан. Посмртни остаци два лица су пронађени и сахрањени раније, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.

Служењем парастоса на Залазју завршен је 19. меморијални и културно-спортски програм „Петровдански дани“ који је поводом 23 године од страдања сребреничких Срба организовао Одбор за обиљежавање српског страдања Сребренице.

За почињене злочине над Србима из Сребренице и средњег Подриња још нико није одговарао.

Чланак СЈЕЋАЊЕ НА ТЕШКЕ ЗЛОЧИНЕ: Помен српским жртвама у Подрињу се појављује прво на ИСКРА.

Српска православна црква обиљежава данас Петровдан, празник посвећен Светим апостолима Петру и Павлу. Петровданским слављем завршава се Петровски пост и почиње причешће вјерника који су поштовали правила предвиђена каноном Цркве.

Овај празник помен је на страдање Светих апостола Петра и Павла, које се догодило у Риму 67. године нове ере, а према неким изворима 69. године нове ере.

Петар је рођен у мјесту Витсаида, на обалама Галилејског језера, и био је један од дванаесторице апостола и нераздвојни Христов пријатељ и сљедбеник.

Његово право име било је Симон, а Петар /на грчком значи „камен“ или на хебрејском Кифа/ дао му је Христос због његове тврде вјере.

„Ти си, Петре, стијена на којој ћу саградити цркву своју и врата паклена неће јој ништа моћи“, каже Јеванђеље по Матеју.

Након Христовог вазнесења и силаска Светог Духа на апостоле, проповиједао је вјеру по Палестини, Сирији, Антиохији, Малој Азији и Риму, гђе је два пута боравио.

Као епископ провео је седам година у Антиохији и тада је за сљедбенике Христовог учења настао појам хришћани.

За вријеме владавине императора Нерона у прогону хришћана ухваћен је и бачен у тамницу.

Павле, који се прије крштења звао Савле, рођен је у Тарсу. Био је веома образован и имао је статус грађанина Рима. Павле није спадао у групу прве дванаесторице апостола, већ у седамдесет других апостола.

У младости је био ревносан прогонитељ хришћана, вјере коју су тадашњи Јудејци сматрали за јерес.

Када је кренуо у Дамаск, на путу је сијевнула муња и зачуо се глас с неба: „Савле, Савле, зашто ме прогониш“, након чега је ослијепио.

Савле је три дана био слијеп, али му се вид вратио послије крштења.

Узевши име Павле, од ријечи „паулус“ што значи мали, проповиједао је хришћанство на већем подручју Медитерана.

Дванаест посланица Светог Павла чини дио Новог завјета.

Павле је ухапшен у Риму и бачен у тамницу. Погубљен је заједно са Петром. Павлу је одрубљена глава, а Петар је распет на крст наопачке.

На иконама ова два свеца представљају се заједно – Петар држи кључеве у руци, а Павле мач.

Чланак ПРАЗНИК ПОСВЕЋЕН СВЕТИМ АПОСТОЛИМА ПЕТРУ И ПАВЛУ: Данас Петровдан се појављује прво на ИСКРА.

У оквиру традиционалне меморијалне манифестације „Петровдански дани“, посвећене сјећању на велико српско страдање на Петровдан 1992. године, вечерас је у Сребреници одржан округли сто о теми „Хроника страдања Срба 1992-1995. година“ и представљена књига „Поља несреће“ аутора Миливоја Иванишевића.Публициста и новинар Биљана Живковић рекла је да је након дугог истраживања историјских података установила да се овдје догодио геноцид над Србима у правом значењу те ријечи, јер су током четири ратне године систематски, организовано и плански уништавани и прогоњени.

„Убијани су цивили и уништавано све што је српско, што потврђује муслиманску намјеру и циљ да Срби заувијек нестану са овог простора“, рекла је Живковићева, указујући на неправду коју Хашки трибунал и међународна заједница наносе српском народу.

Она је прочитала писмо књижевника и истраживача Миливоја Иванишевића који се, тражећи опроштај у име групе интелектуалаца и патриота Србије за то што ће представник Србије доћи да ода почаст њиховим убицама, поименично обраћа убијеним осмогодишњем Александру Димитријевићу и његовом три године старијем брату Радисаву из Скелана, професору Новосађанину Мати Јашаинском којег су убили његови ученици и осталим српским жртвама које су муслиманске снаге побиле у посљедњем рату.

Слично писмо, у коме указује на велика српска страдања и неправду која се и данас наноси Србима у Сребреници, а које је упутила премијеру Србије, прочитала је књижевник Љиљана Булатовић која годинама истражује и пише о српском страдању у средњем Подрињу и располаже огромном документарном грађом.

Она је указала на лажи које бошњачка страна пласира уз инструкције међународних ментора о њиховим страдањима, увеличавајући број погинулих и стављајући се у улогу жртве иако су се, према поузданим документима, неколико година прије избијања рата припремали за њега.

„Они лажно представљају прошлост, јер ми знамо истину, на лажима желе градити будућност и премијер Србије је могао овластити `Жене у црном` или Фонд за хуманитарно право или Соњу Бисерко, који су већ овдје стигли, да га сутра замијене у Поточарима“, поручила је Булатовићева.

Директор Института за истраживање српског страдања Љубиша Ристић представио је књигу „Поља несреће“, истичући да је њен аутор Миливоје Иванишевић први почео и никада није прекидао истраживати, прикупљати доказе и документе и никада није престао писати о српском страдању у БиХ.

„Ова књига говори о бројним мјестима српског страдања у БиХ и доноси податке и фотографије о жртвама, али и о њиховим џелатима“, навео је Ристић.

У порти цркве Светих апостола Петра и Павла вечерас је одржана промоција књиге „Српско срце Јоханово“ аутора Веселина Џелетовића. Аутор је рекао да роман представља свједочанство о трговини органима Срба које је изнио један имућни Нијемац Јохан, којег је пресађено срце „натјерало“ да дође до истине о томе коме је припадало.

Трагајући за истином, наводи аутор, Јохан је дошао до шокантне спознаје да је срце које он сада „носи“ припадало Србину са Косова и Метохије и да је до њега стигло трговином органа киднапованих Срба.

Према тврдњи Џелетовића, поуздани су подаци за 300 Срба да су њихови органи продати, а претпоставља се да је ријеч о 800 до 1.300 киднапованих Срба са Косова чије су органе продавали шиптарски терористи.

„Та српска срца почињу да руше баријере о тајнама, сазнају и шире истину о српском страдању на Косову и Метохији које још траје“, нагласио је Џелетовић.

Он подсјећа да се на Косову и данас уништавају српска имовина и богомоље, да Срби живе у гетима опасаним бодљикавом жицом, да их и даље убијају и киднапују.

У оквиру манифестације „Петровдански дани“ постављена је и изложба о страдању Срба у Подрињу од 1992. до 1996. године под називом „Подриње, некажњени злочин“.

Изложбу чини 20 паноа са фотографијама, факсимилима докумената, списковима убијених и изјавама свједока о страдању српског народа и починиоцима злочина над Србима у средњем Подрињу.

Изложба је постављена као покушај да се изнесу истина и фактографски документи о српском страдању и садржи документе који показују размјере и бруталност српског страдања у одбрамбено-отаџбинском рату у средњем Подрињу.

У оквиру манифестације данас су завршена ревијална такмичења у баскету и малом фудбалу, која се традиционално организују.

Чланак „ПЕТРОВДАНСКИ ДАНИ“ У СРЕБРЕНИЦИ: Сјећање на страдање Срба на Петровдан 1992. године, на неправде учињене српском народу се појављује прво на ИСКРА.