Руски председник Владимир Путин у Кремљу је наградио Орденом „Родитељске славе“ очеве и мајке вишечланих породица. На церемонији фотографисања најмлађе од десеторо деце породице Стригалових се расплакало, очигледно од узбуђења, те је дотрчало до своје мајке, која га је узела у наручје. Председник Путин је покушао да утеши трогодишњег дечака мазећи га по глави. Међутим, дете је било неутешно.

Чланак RT: Путин наградио Орденом „Родитељске славе“ очеве и мајке вишечланих породица (Видео) се појављује прво на ИСКРА.

У свом говору у Савету федерације, Његова Светост Патријарх Кирил дао је посебну пажњу проблему очувања и подршке института породице.

-Данас институт породице треба посебну заштиту од стране државе,-нагласио је Патријарх,-Неопходно је на законодавном нивоу бранити традиционалну дефиницију појмова „породица“ и „брак“, обезбедити породицама заштиту од неоснованог уплитања у унутрашњу заједницу супружника и образовање деце, донети мере за достојну подршку младих, великих породица и самохраних родитеља. Све то, сигурно има велико значење за садашњост и будућност нашег народа и наше земље.

Патријарх је подсетио да је породица – један од најјачих и најконзервативнијих института традиционалног друштва. Управо у породици човек учи основне норме понашања и системе вредности, добија морално васпитање и бива привржен духовним традицијама свог народа.

Породица-то је прва и најважнија школа живота за сваког човека. Управо је због тога разрушење духовног и моралног благостања породице – удар на благостање целог друштва, удар на будућност народа и државе.

Поглавар Руске Православне Цркве нагласио је да се под изговором спровођења вредности слободе и ревизије равноправности доводи у опасност стварни садржај концепта породице и брака.

„Као што је извесно, у неколико земаља на законодавном нивоу фиксирана је могућност стварања такозваних истополних савеза, што је у супротности са Божијим заповестима и одредбама, који третирају породицу као заједницу искључиво мушкарца и жене, створену првенствено са циљем рођења деце“-нагласио је Патријарх

„Ми живимо у то време када на државном нивоу закон легализује грех, и не знамо шта ће бити даље, када још више грехова буде легализовано а значи-самим тим и оправдано. На основу тога се у људима формира дубоко убеђење, да никакав грех не постоји већ постоји варијабилност људског понашања и неизвесно је куда ће отићи људски род, ако буде живео на основу таквих убеђења“.

Са своје стране Патријарх је нагласио такође да у Руској Православној Цркви постоји могућност да, на основу свог искуства, пружи држави подршку у решењу многих акутуелних питања, повезаних са институтом породице али да је за то неопходно развити партнерство државе са религиозним организацијама.

Са руског Слађана Митровић

Чланак ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: Институт породице захтева заштиту државе се појављује прво на ИСКРА.

Обраћајући се учесницима и гледаоцима Божићне представе у Кремљу, Патријарх Кирил скренуо је посебну пажњу на прве лекције о добру које би сваки човек требало да добија у породици.

„А шта је то добро у породици? То је када родитељи дају свој живот за децу. Данас има много саблазни, посебно ако су родитељи млади: хтели би и једно и друго. Комшије су негде одпутовале, и са дечицом није све једноставно, треба и њих негде збринути…Ипак, никада не треба жртвовати децу и породично благостање, јер су привремена задовољства-као дим, дошла и прошла, нема их. А у деци се стиче срећа за читав живот“ –подвукао је Патријарх.

„Зато је за родитеље породица-школа добра. Она треба да буде школа и за децу. Шта значи да дете чини добро? Оно би требало да слуша своје родитеље, да препушта своју вољу, свој разум у руке родитељима који га морају мудро водити кроз живот. То дечије послушање и јесте чињење добра у односу на родитеље. Али то није довољно! Треба знати чинити добро у односу на браћу, сестре, а у школи – у односу на те, са којима се школујеш, трудиш“ – приметио је Патриjарх.

Са руског Ива Бендеља

Чланак ПАТРИЈАРХ КИРИЛ: Породица – то је школа о добру се појављује прво на ИСКРА.

У Србији ће 2050. године живети милион и по становника мање него сада! Ово је показало истраживање Уједињених нација, које Србију сврстава на листу земаља са катастрофалном демографском пројекцијом. Народ нам убрзано стари, умиру градови и села, деца се све мање рађају. Да је број старијих од 65 година премашио укупан број деце млађе од 14 година, први пут је показао попис 2002. године. Резултати пописа из 2011. године још су поразнији, јер показују да деца чине свега 14 одсто популације Србије.

А, пре само пола века у Србији (без Косова и Метохије), деце је било готово четири и по пута више него старих. По попису из 1950. године, било нас је 5,9 милиона, а процењује се да ће нас исто толико бити и 2050. Као цео век без рађања!

– Недовољно рађање, за просту репродукцију, у Србији је отпочело од средине 20. века – каже мр Иван Маринковић из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука у Београду. – То, практично, значи да ниједна генерација жена рођених после Првог светског рата није родила довољан број деце за просту репродукцију. У друштву се то мање видело јер је била млада старосна структура становништва.

Опстанак

ШАНСА да се нешто „поправи“ и да демографска слика Србије данас не буде оваква, по речима нашег саговорника, постојала је у другој половини педесетих година минулог века. И тих година, каже, недовољно се рађало

а последице су се показале 1992. године када је у Србији, први пут, забележен негативан природни прираштај.

– Од тада негативан природни прираштај у нашој земљи је константа, а једино што се мења јесте то што је из године у годину све израженији – наглашава Маринковић. – Најпре је број умрлих био тридесетак хиљада већи од броја новорођених. Сада је око 35.000, а очекује се и разлика од 40.000. За деценију, дакле, биће нас око 400.000 мање. Ако томе додамо и неспорну чињеницу да се из Србије, сваке године, исељава више од 5.000 младих, онда не чуди што смо се по истраживању УН нашли на листи земаља са катастрофалном демографском пројекцијом.

Како наш саговорник каже, ни будућност нам не изгледа светло, а шансе да се подмладимо су минималне.

– Због нерађања у Србији сваке године нестане место величине Ћуприје – подсећа Маринковић. – За прости опстанак нације потребна су бар два детета у свакој породици, а код нас се у кући рађа 1,4 детета. Ако нам рађање остане на том нивоу, чак и када би годишње око 30.000 људи имигрирало у Србију, опет би се однос старих и младих, до 2050. године, двоструко погоршао. Тек ако би се до 2020. године подигао ниво рађања и годишње нам стизало око 50.000 странаца, средином овог века имали бисмо око 15 одсто шансе да зауставимо старење нације.

Партнери

САДА смо, наглашавају демографи, невитална, стара нација која по проценту пензионера предњачи у Европи. Додају и да на одлуку о рађању не утиче много ни (не)сигуран посао, што често служи као оправдање већине парова. У Србији, као и у целом медитеранском појасу, по речима демографа, „кривце“ за пад наталитета требало би тражити у многобројним културолошким и психолошким факторима, отуђености, потешкоћама око проналажења одговарајућег партнера, нестабилним емотивним везама.

Може да се направи идеалан модел рађања и имиграције који би сигурно зауставио старење у Србији, али то није реално – каже Маринковић. – По том моделу, током наредних деценија, сваки пар би требало да има четворо или петоро деце. Осим тога, модел подразумева и много странаца који би дошли да живе у Србију. У то је, међутим, тешко веровати док не постанемо богатија и привредно јача земља.

КРИТИЧНО И У РЕГИОНУ

ПО подацима УН, у Србији од Суботице до Шар-планине живи 8,8 милиона становника. Негативни демокрафски тренд, према овој пројекцији УН, довешће до драстичног смањења популације. За 35 година, Србијa ће имати 17,2 одсто мање грађана.

МЕЂУ 10 земаља у којима ће се број становника, такође, драстично смањити, осим Србије налазе се још Босна и Херцеговина, Хрватска, Бугарска, Мађарска, Румунија, Украјина, Јапан, Летонија и Литванија.

Чланак ДРАМАТИЧНО УПОЗОРЕЊЕ ДЕМОГРАФА: Без троје деце у породици Срби ће нестати! се појављује прво на ИСКРА.

Деветочлана породица Симановић, из Привине Главе код Шида, живи у нехигијенским условима, без воде, струје и у немаштини.

Седморо деце из ове породице: Драгана (18), Јелена (17), Данијела (16), Милош (14), Тамара (13), Марина (11) и Лидија (6) спавају у једној соби, на два кревета.

Водом се снабдевају са извора удаљеног око сто метара, јер је бунар у дворишту загађен. Струју у кући имају, али им је искључена због дуга од 14.000 динара. Породица каже да би била захвална кад би им неко помогао у снабдевању лековима, нарочито деци, јер су им преко потребни.

Глава куће Драгутин Симановић запослен је у ЈКП „Стандард“ на одвожењу смећа, али његова плата од 20.000 динара није довољна да обезбеди оно што је потребно за ову вишечлану породицу. Кућном буџету, колико год може, привременим пословима доприноси и његова супруга Сања Јурек, а са мајком у надницу готово свакодневно иду и две најстарије ћерке, Драгана и Јелена. Откако се Драгутин запослио, више немају право на дечји додатак ни на социјалну помоћ, па месечна примања нису довољна како би подмирили свакодневне потребе.

Да једна невоља никада не иде сама, потврђује и чињеница да ову породицу ни здравље не служи баш најбоље. Сања је недавно оперисала гласне жице, а две старије ћерке имају епилепсију.

– Син Милош рођен је са кривом ногом коју је оперисао одмах по рођењу, а након тога су му установили да има урођено слепило. Треба да носи наочаре, али немамо пара да их купимо. Оне коштају око 12.000, а то је више од пола плате мог супруга – са тугом прича Сања, додајући да Милош има још и шум срца и говорну ману.

Његова млађа сестра Тамара завршила је седми разред ОШ „Сремски фронт“ у Шиду и каже да никоме из разреда никада не прича о томе у каквим условима живе. То зна само њена најбоља другарица Бранкица и нико више, јер се плаши да би јој се другари ругали. Исти страх због којег крије где и како живи има и њена старија сестра Јелена, која би волела више од свега да има купатило.

Драгана је најстарија, ускоро ће напунити 18 година. Напустила је средњу школу, јер са мајком мора да иде у надницу, како би прехранили породицу. Ништа јој није тешко – бере брескве, сади и окопава баште… јер другог избора нема.

– Кућу у којој сада живимо, то нам је купио Црвени крст, а ми треба месечно да отплаћујемо по 25 евра, међутим, нисмо то у стању, тако да не знам ни шта ће бити у будућности и да ли ћемо можда изгубити кров над главом. Тога се највише плашим – говори Сања, мајка седморо деце из Привине Главе.

Ипак, каже да је оптимиста, да се и поред свега нада некој бољој будућности и да се не предаје. У тренуцима када клоне духом највећу подршку јој дају управо њена деца, која је увек храбре и подстичу да се и даље бори.

ПОМОЋ ПРЕКО ЦРВЕНОГ КРСТА

Уколико би неко желео да помогне овој деци, а њима би свака помоћ добродошла, може то да учини преко Црвеног крста у Шиду. Добро би им дошла храна, гардероба, лекови…

Чланак МУКА ДО ОКА: Седморо деце спава у једној соби на два кревета се појављује прво на ИСКРА.

Хуманитарна акција „Марка за Илиће“ данас је успјешно организована у Зворнику и Вукосављу. Чланови Мото клуба Дрински соко, Удружење породица са четворо и више дјеце, музички бенд из Зворника и Савез омладине Вукосавља, прикупили су знатна средства. За то вријеме у Дубравици крај Братунца почела је изградња куће за четворо малишана.

Механизација је од јутрос у дворишту породице Илић. Руши се стара кућа, а припрема изградња нове. Коначно осмјеси на лицима малих Илића.

– Захваљујем се свим људима који сви помогну и РТРС-у, истакао је Недељко. Сестра Божана истакла је да јој је жао што се руши стара кућа, али да се ипак, више радује новој.

– Волио бих да имам своју собу, телевизор, и компјутер, додао је Александар.

На посљедњем састанку са хуманитарном организацијом Будимо људи и представницима Радио телевизије Републике Српске, општина Братунац преузела је обавезу припремања изградње нове куће.

– У извођењу радова, набавци материјала, вођењу надзора, обезбјеђењу све техничке документације. Јер ако се спроводи оваква једна акција циљ нам је да се уради квалитетан објекат, а има довољно површине за четворо дјеце, истакао је Недељко Млађеновић, начелник општине Братунац.

Акције за прикупљање помоћи за изградњу нове куће настављају се свакодневно широм Републике Српске. Данас су штандови постављени у Зворнику и Вукосављу. У Зворнику су бајкери показали своју хуманост, а придружили су им се и музичари.

– Имамо у плану још ми самоиницијативно да правимо једну акцију. Касније, док се дође до тог крова, који сви желимо да направимо, имамо у плану да ту дјецу мало помогнемо и са гардеробом и са неким другим стварима, рекао је Милан Лучић, мото клуб „Дрински соко“ Зворник.

Акцију у Вукосављу организовао је Савез омладине ове општине. Они су, каже предсједник овог удружења, једва дочекали да помогну малим Илићима.

– Захваљујемо се хуманитарној организацији Будимо људи која нам је омогућила да овде на подручју општине Вукосавље пренесемо акцију, нагласио је Срђан Трипић, предсједник Савеза омладине општине Вукосавље.

Током акције прикупљено је више од 24.000 марака, што је много али не и довољно за коначни циљ. Акција се наставља и већ сутра. Караван хуманости стиже у Градишку, а прекосутра је у Челинцу

Чланак АКЦИЈА ДОБРИХ ЉУДИ: Почела изградња куће за мале Илиће из Братунца се појављује прво на ИСКРА.

На Дан породице може се рећи много патетичних речи. А ја ћу се ограничити овим једним саветом-жељом: пријатељи, вечерајте заједно – цела породица.

Наглашавам: заједно – за заједничким столом, а не поред телевизора.

Наравно, ништа не зближава људе као њихово заједничко учествовање у црквеним тајнама и молитви. Али то је већ, да тако кажем, виша математика.

А у нашим условима апостасије треба почети од најједноставнијег – од заједничке породичне трпезе, која може да зближи најрођеније, који су разједињени као никад раније.

Све донедавно обичну средњестатистичку породицу је «уједињавао» телевизор, али сад свако има свој лични. Осим тога, имамо огроман број разноразних «виџета», и «гаџета», у које човек урања у потпуности, заборављајући на све на свету, укључујући и своје ближње.

Једна млада, лепа и паметна особа ми је недавно с горчином испричала (не на исповести) о томе како се распао њен брак. Све је било банално до крајњих граница, није било никаквих драма с преварама или агресивним алкохолизмом. Једноставно, дуго времена је општила с леђима свог младог супруга који је био загњурен у компјутер и то јој је досадило…

– Чак се нисмо поштено ни посвађали. И дан-данас га с времена на време назовем и неко време мирно разговарамо – све док ми узбуђеним гласом не каже: «Е, ћао – почиње ми битка…» – рекла је.

И премда наведени пример говори о очигледној патологији – игроманији, он ипак, како ми се чини, указује на општу тенденцију, која је карактеристична за савремену породицу, или тачније, оно што је од ње остало.

Мужеви и жене, деца и родитељи, практично не разговарају. Рођендани, банкети, корпоративне манифестације и свадбе не подразумевају дружење, јер свира прегласна музика.

Због недостатка живе пажње нарочито пате деца, јер је њима најпотребнија. Она им даје веома озбиљан подстицај за развој говора и способности да мирно и занимљиво бране своју тачку гледишта у дискусији и да шире своје видике. Помаже им да развијају логику, да остварују циљеве у животу.

На пример, ја своје упознавање с децом најразличитијих узраста започињем питањем: да ли си одлучио шта ћеш бити кад порастеш? У огромној већини случајева дете одговара да још није размишљало о томе. А у осталим случајевима због нечега најчешће бирају професију полицајца – вероватно телевизијске серије тако утичу на дечју свест…

Авај, али с децом нико не разговара. Старији их доживљавају као објекат.

А једноставна навика поверљивог разговора могла би да их сачува од многих криза. Навикавши да деле своја осећања с родитељима она, на пример, могу да избегну фобије, а у зрелијем узрасту да природније и хармоничније, не изгубивши везу с родитељима, не направе многе глупости.

Зато је, осим заједничких путовања аутомобилом, ретких одлазака у бербу печурака који се данас слабо практикују, заједничка породична трпеза сад једини начин да породица заиста остане породица.

Ако хоћете, то је известан minimum minomorum правог породичног живота који претендује на срећу.

Свештеник Димитрије Фетисов

Чланак СВЕШТЕНИК ДИМИТРИЈЕ ФЕТИСОВ: Пријатељи, вечерајте заједно – цела породица се појављује прво на ИСКРА.

Породица Вранић из Београда има једанаесторо деце. Нису ни слутили да ће, захваљујући организацији „Срби за Србе“ добити нови кров над главом.

Сандра, Анђела, Јелена, Радомир, Вељко, Михајло, Јована, Теодора, Катарина, Филип и Јован, са мамом и татом живе у четири собе приземне куће у Малом Мокром Лугу. Кажу, кад су сами, некако се и спакују у кревете, двоје по двоје, па и по троје, али када им дођу гости, баш је гужва.

Мама Олга устаје зором, буди оне који су прва смена, ради по кући, кува, дочекује школарце и испраћа другу смену. Мала армија је савршено дисциплинована.

„Неко се смеје, некоме је чудно, а мени је то нормално, да имамо толико деце. Тешко је, али ипак успевамо. Нису навикли на луксуз, да измишљају, оно што сва деца имају, увек смо им пружали. Много су добри, увек желе добро свакоме, у стању су да све поделе са другом децом, а да они остану без тога. Сад ми је жао што их нисам учила да буду мало и безобразни“, каже уз осмех Олга Вранић.

Вест да ће непознати људи доћи и подићи им спрат и поткровље примила је са неверицом, као и сви чланови породице.

„Стварно нисам веровала. Увек сам говорила супругу, нема шансе, ма какви, а онда педагог у школи Дуда, Дубравка, каже, они су озбиљни момци… Тек кад су дошли, знала сам, ово није превара. Стварно ће да раде“, каже мама Олга.

Милош Марковић, један од само четворо запослених у организацији „Срби за Србе“, последњих месец дана док трају радови непрекидно је са Вранићима. Не крије одушевљење том породицом, а посебно начином на који су се деца укључила у обнову дома.

„Три старија сина су доста помагала, радили су и физичке послове, а ћерке су увек биле ту да почисте. Све су то емотивно доживљавали. Плакали су кад су видели, када су долазили из школе или са посла, своју нову кућу, свој нови кров. Нису то могли ни да замисле, да поверују да ће једнога дана имати толику кућу. И лепу, како они сами кажу, баш су одушевљени, сви“, каже Марковић.

Организација „Срби за Србе“ помаже породице са четворо и више деце у Србији, Косову и Метохији, са простора некадашње Републике Српске Крајине, у Македонији, Црној Гори. За 10 година скупили су више од милион евра и помогли више од 1.300 породица, али и установа, углавном на Косову и Метохији, захваљујући појединачним донацијама људи који новац шаљу преко интернета, од 5 до неколико стотина долара или евра.

Михајло иде у шести разред, каже да не воли да учи, али мора, понекад, па је врлодобар ђак. Уживао је помажући радницима који су на кући подизали спрат и поткровље.

„Имаћемо горе четири собе, плус дневни боравак и купатило. Ја ћу бити са сестром Јеленом, Вељко сам, Радомир такође, зато што њему треба мир да учи“, објашњава Михајло.

Радомир је ђак престижне Средње Електротехничке школе „Никола Тесла“, Вељко је завршио осми разред, жели да буде руковалац грађевинских машина.

Отац Драгослав у Градском саобраћајном предузећу Београда ради 30 година. Тамо има пријатеље, они су им много помогли. Када су градили кућу, све су радили, ниједан мајстор није плаћен. Сада су и две најстарије ћерке запослене, Сандра је завршила Саобраћајну школу, али не може да се запосли у струци, па ради у месари, Анђела, архитектонску, ради у робној кући.

„Она је мало ћифут, каже, ово је за у кућу, остало је за мене. Сада уписује факултет, већ је положила пријемни, али није прошла на буџет, фалио јој је бод и по. Рекла је, ја ћу да радим ових годину дана, а после ћу сама да финансирам студије“, каже поносни отац Драгослав Вранић.

Овој породици је недостајало простора, али љубави никад. То осети и онај ко први пут дође у њихов дом.

Чланак ДЕЦА СУ БОГАТСВО И СРЕЋА: Нови дом за тринаесторо Вранића се појављује прво на ИСКРА.

Подршка породици у свим околностима и изазовима апсолутни је приоритет за руску власт. Овде је важан рад на свим нивоима, изјавио је председник Русије Владимир Путин на церемонији доделе награде „Родитељска слава“.

„Подршка породици у, најширем смислу те речи, апсолутни је приоритет. Ту су важни како пажња и став друштва, тако и рад власти на свим нивоима… У свим околностима, проблемима, тешкоћама са којима треба да се суочавамо, наставићемо активну демографску политику, развијаћемо систем савремених перинаталних центара, градити нове болнице, поликлинике, школе и дечја обданишта“, рекао је Путин.

„Само помажући породицу, пружајући јој веће могућности, можемо очувати и умножити позитивне демографске тенденције које су се десиле у Русији последњих година. Ради се о повећању броја новорођенчади, продужетку живота, о смањењу смртности код младих и природном прираштају становништва“, додао је председник.

Према његовим речима, време и историја више пута су доказивали апсолутну важност породице.

„Шта год да се деси, кроз које год потешкоће да пролазимо, велика срећна породица увек је најпоузданија потпора, а доброта, осећајност и љубав према деци и родитељима, несебична брига о блиским наставиће се и у наредним поколењима“, рекао је председник, наводећи да добитници награде „Родитељска слава“ прекрасно то знају.

Он је навео да се у руским породицама све више појављује друго и треће дете.

„Желим да верујем да ће младе руске породице, угледајући се на ваш инспиративни и срећни пример, кренути вашим стопама“, изјавио је председник.

Чланак ПУТИН: Подршка породици – приоритет за руске власти се појављује прво на ИСКРА.

У мраку смо четврти дан. Не можемо увече да пишемо домаће задатке, да се окупамо топлом водом. Ово је страшно, каже Миодраг Миливојевић (13) из Пасјачке улице.

Он је једно од петоро деце из социјално угрожене породице Драгише Миливојевића и Маријоле Тодосијевић из Ниша, којој су радници Електродистрибуције исекли су струју 12. маја иако редовно отплаћују и дуг и текућу потрошњу. Миливојевићима је једино примање материјално обезбеђење од 20.000 динара, али упркос томе редовно плаћају месечне рате од 6.230 динара и текућу потрошњу од 500 до 1.000 динара па су шокирани потезом ЕД Ниш.

– Трпимо гладни да би деца имала струју, а остали смо без ње. Имали смо раније дуг од 300.000 динара, али сам у новембру 2013. склопила споразум о отплати на 48 рата. Досад смо редовно измирили 18 рата од ове наше цркавице – каже Маријола. Она наводи да као социјално угрожени имају права на 250 кW бесплатне струје, а да преко тога плаћају.

– Последњи рачун од 124 динара дошао је на дан искључења, са роком плаћања до 25. маја. Никакво упозорење о искључењу нисмо добили. Радници ЕД Ниш нису желели да разговарају са нама и били су врло бахати – каже Маријола.

Тужиће ЕД Ниш

Маријола је шокирана објашњењем због чега су остали без струје и најављује тужбу против ЕД Ниш. „Када сам 2013. хтела да пренесем право коришћења струјомера на своје име, рекли су: „не може док се не плати дуг“. Тада им није сметало што је бројило гласило на другу особу која је преминула 2009. Много људи у крају има струјомере који се воде на покојне родитеље или рођаке па никоме није искључена струја – каже Маријола.

У „Југоистоку“, у чијем саставу је ЕД Ниш, кажу да је струја на поменутој адреси искључена јер је особа на коју је регистрован струјомер преминула 2009, а након тога није пријављена промена власништва или права коришћења.

– Нови купац је био у обавези по закону да „Југоистоку“ и ЕПС Снабдевању пријави промену власништва или промену у вези права коришћења најкасније 15 дана од дана промене. Грађани који су вам се обратили нису пријавили никакве промене на адреси Пасјачка 11 па је 6. маја послато упозорење пред искључење. Како се нико није одазвао, послата је опомена пред обуставу 11. маја. Поново нико није дошао да промени име купца па је струја искључена – каже шеф кабинета директора „Југоистока“ Драгослав Павловић.

Чланак НИШ: Сиромашној породици с петоро деце исекли струју, а платили су све рачуне! се појављује прво на ИСКРА.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик посјетио је данас породицу полицајца Драгана Ђурића, који је убијен 27. априла у терористичком нападу на Полицијску станицу у Зворнику.

Предсједник Српске изјавио је саучешће мајци, брату и родбини убијеног полицајца у њиховој кући у зворничком насељу Улице, јавио је дописник Срне.

Припадник Министарства унутрашњих послова /МУП/ Републике Српске Драган Ђурић биће сахрањен данас на гробљу Каракај у Зворнику уз највише полицијске почасти.

Опијелу убијеном полицајцу испред куће породице Ђурић, уз предсједника Републике, присуствују и потпредсједник Владе Антон Касиповић, министар унутрашњих послова Драган Лукач, министар саобраћаја и веза Неђо Трнинић, директор Полиције Републике Српске Гојко Васић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Душица Савић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Лазар Продановић, руководство општине Зворник.

Влада Републике Српске данашњи дан прогласила је Даном жалости у Српској. Дан жалости проглашен је и у Федерацији БиХ и Брчко дистрикту.

Чланак ЗВОРНИК: Додик посјетио породицу убијеног полицајца се појављује прво на ИСКРА.

Србија се деценијама налази у огромној демографској кризи и одбрана традиционалног облика породице гарант је сигурног пута ка бољој будућности, речено је синоћ на Регионалном скупу светског конгреса породица „Природна породица и породично друштво – изазови 21. века“.
Домаћин скупа, замјеник градоначелника Београда Андреја Младеновић истакао је да демографска политика има највећи стратешки значај за Србију, јер, како је рекао, за државу и друштво се може рећи да су успјешни само ако је демографско стање у земљи задовољавајуће.

„Заједничким снагама морамо популаризовати породицу, здрав облик живота и борбу за праве традиционалне вредности, које би довеле до раста наталитета и демографске обнове наше нације. Очување традиционалног облика породице је гарант правог и сигурног пута ка бољој будућности“, рекао је Младеновић, који је и представник Центра за заштиту породице.

Изасланик српског патријарха, Његово преосвештенство епископ топлички Арсеније рекао је да је савремена породица оптерећена многобројним проблемима, сиромаштвом, насиљем, алкохолизмом, наркоманијом и међусобном отуђеношћу њених чланова, који трагају за сопственим путевима слободе и самосталности.

„Савремена породица претворила се у скуп појединца који живе паралелне животе у истом стамбеном простору. Све ово доводи до кризе идентитета и улоге породице као основне ћелије друштвене структуре“, рекао је епископ Арсеније.

Вечерашњи скуп организовао је Центар за заштиту породице, а на њему су говорили и предсједник Патријаршијске комисије за породицу Руске православне цркве /РПС/, протојереј Димитри Смирноф, директор за комуникације Свјетског конгреса породица Дон Федер и члан Патријаршијске комисије за породицу РПЦ Алексеј Комов.

Чланак РЕГИОНАЛНИ СКУП У БЕОГРАДУ: Нема будућности без традиционалне породице се појављује прво на ИСКРА.

Већ други Васкрс, Оливер Ивановић чами у косовском затвору. Раздвојен од супруге, деце, пријатеља, посла, политике, спорта. Раздвојен од живота.

Кривицу Оливера Ивановића још нико не зна. Оптужен, без доказа, за ратне злочине, само чека окончање гротескног судског процеса и пресуду којом ће да се потврди истина. Да је невин.

У дому Ивановића, ових празничних дана, све је спремно за Васкрс. Скоро све. Ни ове године, отац Оливер неће за трпезом куцати јаја са члановима породице.

Дечак Богдан (4), најмлађи од четворице Оливерових синова, фарба јаје које ће у понедељак однети тати у затворску ћелију:

– Боже, помози да ми се тата што пре врати. То ћу рећи и кад сване Васкрс – прича, као за себе, док четкицом по љусци црта срце и пише бројеве које га је отац научио.

Супруга Милена прича да им је тешко сваког дана, али да је најтеже када су празници.

– Иако смо окружени породицом, пријатељима, комшијама, осећамо се као да смо сами на свету, јер није са нама домаћин, ослонац, стуб око којег треба да се окупимо. Тешко је нама, али још је теже њему. Зато се трудимо да му дане које проводи тамо бар мало олакшамо. И ове године, као и прошле, написаћемо му поруке да га волимо, да смо уз њега, да се бори и издржи до краја.

После посете породичном дому, „Новости“ су разговарале и са Ивановићем који је у притворској јединици у Косовској Митровици.

Највише му недостају деца и супруга.

– Никола има 32 године, Жарко 31 и Јанко 21 годину и још им треба моја подршка, савет или грдња кад нешто ураде погрешно. Најмлађи Богдан има посебан статус, јер схвата да се нешто чудно догађа и стално пита када ћу доћи кући.

Породица може да га посећује у притвору само један сат недељно.

– То ми много значи, али је апсолутно недовољно. Повремено телефонирање само ублажава дубоко незадовољство. Многе послове су преузели колеге и пријатељи, породица, али су сви ипак фокусирани на помоћ око припреме одбране, па ми се чини као да ћемо морати све из почетка кад ово мучење једном буде прошлост – планира већ Ивановић.

У овим данима праштања, признаје да ипак не може да опрости баш свима:

– Не могу опростити злу намеру политикантства мисији која је требало да нас све научи владавини права по мери Европе. Не могу опростити што су ме зауставили у прављењу и реализацији планова за уређење Северне Митровице и читавог Севера и осталих српских средина. Не могу опростити што су убили и оно мало поверења у добронамерност читаве међународне заједнице.

Можда бих ја опростио, али немам на то права због породице, пријатеља, сарадника, свих оних људи које знам или не знам лично, али који су ми веровали, да са међународним мисијама морамо сарађивати. На тај опрост не могу рачунати.

Ивановић тврди да не би напустио политику чак и ако би то био услов за слободу:

– Они који ме познају, знају да то не долази у обзир. Никада нисам прихватао такве договоре, па сам због тога у затвору. Бићу оштар критичар свега што сматрам неисправним и неоправданим, а сад имам и мотив више.

Оливер није ни тражио дозволу да овај празник проведе у кругу своје породице, јер по речима његове супруге Милене, верује да му то не би било дозвољено. Чекаће понедељак, да добије своје васкршње јаје.

ДОКАЗАЋУ БЕСМИСЛЕНОСТ ПОСТУПКА

Тешко ми је објаснити инсистирање Тужилаштва на развлачењу поступка, иако је сада већ свима јасно да је ово потпуно бесмислен, неоснован и јако штетан политички мотивисан процес – каже нам Ивановић о самом суђењу.

– Верујем да је и Тужилаштво свесно да су погрешили у одабиру личности на којој ће применити рецепт стварања политичког баланса, али им је сада тешко да се из свега извуку без додатне штете по ионако значајно урушен кредибилитет. Зато примењују тактику развлачења, исцрпљујући све у поступку, па чак и те своје сведоке, од којих већина ништа не зна и не потврђује ниједну тачку оптужнице, или чак потврђују оно што и ја говорим од самог почетка.

Кад на ред дођу сведоци одбране, људи који ће апсолутно потврдити да нисам био, нити сам могао бити на местима где су се сукоби догађали, тиме ће се овај бесмислени поступак и окончати.
Оливер верује да ће се све завршити у другој половини године, али да ће пре тога добити право да се брани са слободе.

Чланак ВЕЋ ДРУГИ ВАСКРС ОЛИВЕР ИВАНОВИЋ ЧАМИ У КОСОВСКОМ ЗАТВОРУ: Боже, помози да ми се тата што пре врати се појављује прво на ИСКРА.

Из закона је између осталог избачена класична одредба да је брак заједница заснована на љубави. Брак тиме постаје огољено интересна институција у коју супружници улазе или излазе у мери у којој им одговара и колико дуго им то одговара. Љубав као подстицај, повод и цемент за брачну заједницу више не постоји. Надаље, избачен је институт брачне преваре. Некада је верност у браку била обавеза, а онај ко је прекрши сносио је не само моралне, већ и правне па и имовинске последице. Данас је све то укинуто, па је промискуитет легализован као некажњива пракса. Коначно, дефиниција члана породице, на шта с правом указује професор Слободан Панов, доживела је еволуцију какву ћемо тешко наћи у компаративном европском законодавству. Члан 197, став 3, актуелног Породичног закона Србије у чланове породице убраја и „лица која су била или још увек јесу у емотивној или сексуалној вези“.

Тенденције које су оваквим решењима постављене, а које иду ка томе да нпр. потпуно изједначе ванбрачну и брачну заједницу, свој радикални замах могу да добију ако се усвоје предложена решења из преднацрта треће књиге Грађанског законика који се односи на породично законодавство. Узгред, у исто време се најављује и усклађивање породичног закона са тим решењима, а као трећи део пакета појавио се и нацрт закона о родној равноправности који је за потребе канцеларије заштитника грађана написала госпођа Маријана Пајванчић.

Овај најављени пакет доноси читав низ још радикалнијих решења која ће ако се усвоје потпуно променити систем организације породице у Србији. Идеја да се унесе институт и пракса сурогат материнства нпр. повлачи неопходност да се укине класична дефиниција мајке као „жене која је родила дете“. Уместо тога предлаже се увођење „сурогат мајке“ и „намераване мајке“. Сурогација повлачи и читав низ других проблема и контроверзи због којих би свакако грађани Србије морали да добију право да се на референдуму изјасне о томе да ли желе да прихвате ново виђење мајке и нови вид „производње“ деце који растура природну везу између мајке и детета. То што предлагачи закона тврде да би се сурогација одвијала само у некомерцијалне сврхе, у оваквој држави није никаква гаранција. Не постоје озбиљни механизми који би гарантовали да се уз корупцију ова норма не би кршила.

Друго, ако се уопште сурогација уведе, за пет година бисмо могли да очекујемо померање границе и нову измену којом би се комерцијализација легализовала и којом би и странци добили могућност да слично као у Индији купују коришћење наших жена као инкубатора. Начин на који је писан предлог показује да су сва права на страни наручиоца, а никаква на страни сурогат мајке. Поменимо ту и еугенички мотивисан став 1 члана 66 који каже да ако се установи да дете може да има тешке недостатке, намеравани родитељи могу захтевати од сурогат мајке да прекине трудноћу.

Доста прашине је подигао и члан 53 предлога закона о родној равноправности за који се тврди како на мала врата отвара могућност да истополни парови добију право на усвајање деце. Ово је врло озбиљна тема и коначно би питање третмана хомосексуалаца и хомосексуализма у нашем друштву морало да добије референдумску одлуку. Дакле да најдемократскијим познатим методом заједница одлучи шта је брак, ко има право на њега и ко има право на усвајање деце нпр.

Поред низа других револуционарних решења, поменимо на крају оно које је најрадикалније, а то је оно из чланова 7 и 87 преднацрта законика у којима се свако телесно кажњавање детета изједначава са злостављањем и апсолутно забрањује. Уз то иде и непрецизно дефинисање насиља у породици, што све заједно прети да укине право родитеља да васпитавају и контролишу своју децу. Ово уношење анархије у породичне односе апсолутно захтева директно изјашњавање грађана.

Дакле, у време када креће формална јавна расправа о овим законским изменама, апелујем најпре на медије да стварно отворе своја врата за озбиљну дебату какву су до сада избегавали. Такође сматрам да је сет измена који нам се нуди толико радикалан и фундаменталан да би морао да доживи референдумску проверу. Без тога биће то чиста манипулација и насиље са никаквим легитимитетом.

Виши научни сарадник у Институту за европске студије

Чланак МИШA ЂУРКОВИЋ: За референдум о породици се појављује прво на ИСКРА.

Лидер Грађанске иницијативе СДП Оливер Ивановић посјетио је породицу због рођендана четворогодишњег сина Богдана.

Ивановић је три сата провео са сином након чега је враћен у притворску јединицу затвора у сјеверном дијелу Косовске Митровице.

Ивановићев адвокат Небојша Влајић рекао је да је Еулексов судија дозволио његовом клијенту да посјети породицу, преносе београдски медији.

Против Ивановића и још четворице Срба у Основном суду у сјеверном дијелу Косовске Митровице води се судски поступак због наводних тешких кривичних дјела почињених над косовским Албанцима током 1999. и 2000. године.

Чланак ИВАНОВИЋ ПОСЈЕТИО ПОРОДИЦУ: Три сата слободе од Еулексовог судије се појављује прво на ИСКРА.