Професор међународног права Тибор Варади сматра да став Европске комисије да Косово и Каталонија нису упоредиви зато што је Шпанија чланица ЕУ нема упориште у међународном праву.

„То да ЕУ нерадо види отцепљење Каталоније, то је очито, али да ту постоји нека међународноправна шема, која је различита од Косова или Крима или Шкотске, то заиста не видим“, рекао је Варади за Танјуг.

„Нема јасног става међународног права о томе на који начин би се путем самоопредељења једна јединица могла издвојити из једне државе, али не видим основе да се направи разлика између Косова и Каталоније, тим пре што на Косову заправо и није било референдума“, додаје Варади.

Према његовим речима, историја је углавном показала, од Првог светског рата и надаље, да су осамостаљења била могућа у једној специфичној међународној ситуацији и код једног веома специфичног односа снага.

„Заиста ми је тешко да наведем неке правне принципе, јер је у случају Косова Међународни суд правде, када је дао саветодавно мишљење о Косову, заправо избегао питање да ли је осамостаљивање Косова у складу са међународним правом и одговорио на питање да ли је декларација о независности у складу са међународним правом“, каже Варади.

Он оцењује да је тако на највишем нивоу избегаван одговор на ово врло сложено питање – питање права на самоопредељење.

Варади истовремено сматра да Каталонија не може да очекује значајнију међународну подршку у оваквим околностима.

„То не бих могао да објасним принципима међународног права, али је то логично у следу политичке праксе“, рекао је Варади.

На питање да ли би неко од званичника ЕУ требало да објасни став који је изнео портпарол ЕК, а који је веома увредљив за земље ван ЕУ, у овом случају пре свега за Србију, која пропагира европске вредности и очекује улазак у европску заједницу, а добија поруку да те вредности подразумевају различите аршине, Варади каже:

„Не би било први пут да су званичници ЕУ или званичници других држава мењали своје изјаве. Мислим да би овакав став свакако требало објаснити, мада не видим како би се он могао објаснити, осим да се преформулише или једноставно измени.“

Чланак ВАРАДИ: Нема разлике између Косова и Каталоније се појављује прво на ИСКРА.

Некадашњи члан правног тима Србије Тибор Варади рекао је Срни да не постоји више било каква могућност да БиХ пред Међународним судом правде покрене против Србије било какву ревизију пресуде по тужби БиХ за геноцид или чак нову тужбу.
„Ова прича је заиста завршена“, рекао је Варади, напомињући да је суд одбацио захтјев за ревизију БиХ на основу тога што га није поднијело овлашћено лице.

Према његовим ријечима, чак и у тешко замисливој ситуацији да се Предсједништво БиХ сагласи да поново поднесе захтјев за ревизијом рок је истекао 26. фебруара.

„Апсолутни рок од 10 година је истекао. То значи да ако ревизија која је поднесена 23. фебруара није ваљана, а данас је 10. март, онда више нема никакве шансе“, навео је Варади.

Одговарајући на питање да ли постоји било каква могућност да БиХ за 10 година поднесе неку нову тужбу, Варади је рекао да би за нову тужбу требало да буде нека сасвим нова ситуација.

„О томе да ли је било геноцида у БиХ и да ли је за то Србија одговорна већ је донесена одлука. Нова тужба би требало да се односи на нешто што се после тога десило, а ја то не видим“, рекао је Варади, додајући да послије претходне тужбе рата није било.

Међународни суд правде у Хагу одбацио је захтјев за ревизију пресуде по тужби против Србије, коју је поднио Сакиб Софтић, уз образложење да га нису поднијеле надлежне институције БиХ.

Чланак ВАРАДИ: Завршена прича о ревизији и новим тужбама се појављује прво на ИСКРА.

Међународни суд правде, послије подношења захтјева за ревизију тужбе против Србије, прво треба да утврди да ли постоје нове чињенице за покретање ревизије, изјавио је ово за Радио Републике Српске, Тибор Варади, некадашњи члан тима Србије пред Међународним судом правде у Хагу и стручњак за међународно право.

Он је додао да суд мора утврдити и да ли је Сакиб Софтић репрезентативан, тј. валидан агент – представник БиХ.

„Захтјев је предат и сада ће се доставити и другој страни, Србији. Послије тога ће услиједити одлука да ли ће бити усмена расправа. Биће испитани и формални услови, да ли је захтјев предат од овлашћеног лица и да ли постоје новооткривене чињенице које оправдавају ревизију“, рекао је Варади.

Он је додао да је потребно да прође и до годину дана да Међународни суд правде утврди да ли је захтјев за ревизију оправдан.

Чланак ВАРАДИ: Суд мора утврдити да ли је Софтић валидан агент БиХ се појављује прво на ИСКРА.

Бивши члан правног тима Србије пред Међународним судом правде у Хагу Тибор Варади сматра да је шанса за прихватање ревизије пресуде по тужби БиХ против Србије више теоријска него практична.

Варади каже да му је тешко да замисли иједну нову чињеницу или доказ на основу које би случај, завршен пред Међународним судом правде у Хагу, могао бити обновљен.

Он подсјећа да би у тренутку подношења ревизије могле да се разматрају једино нове чињенице до којих се дошло у посљедњих шест мјесеци.

„Нисам чуо, мислим да ни други нису чули за неке чињенице које би биле откривене у том периоду. Наравно, не могу да искључим да постоје, али је врло, врло мало вероватно да је нешто за шта се није знало до средине августа након тога изашло на видело“, рекао је Варади за Н1.

Према његовим ријечима, чак и да постоје оне морају бити доказ о умијешаности Србије у геноцид, а не у конфликт у цијелој БиХ.

„Суд је утврдио геноцид само у Сребреници, тако да би требало да се нађе чињеница која показује да би геноцид у Сребреници био приписив Србији. Тешко ми је да замислим једну такву чињеницу“, истиче Варади.

Бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић најавио да је ће сљедеће седмице бити поднесен захтјев за ревизију пресуде по тужби БиХ против Србије за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.

Чланак ВАРАДИ: Шанса за поступак више теоријска него практична се појављује прво на ИСКРА.

У пресуди Радовану Kараџићу нема нових чињеница коjе би могле да се искористе као „окидач“ за покретање ревизиjе тог судског поступка БиХ против Београда, изjавио jе професор Tибор Варади за данашње „Вечерње новости“.

„Kод многих у БиХ годинама преовладава уверење да спор против Србиjе треба обновити, а рок за то истиче фебруара 2017. године“, рекао jе Варади, коjи jе заступао Србиjу у спору БиХ против Србиjе по тужби за геноцид.

Oн jе додао да, према правилима Mеђународног суда правде, пред коjим би се водио спор БиХ против СРJ, односно Србиjе, апсолутни рок у ком може да се покрене ревизиjа jе 10 година од изрицања пресуде, коjа jе саопштена 26. фебруара 2007. године.

„Ништа што стоjи у пресуди Kараџићу нема утицаjа на могућност да БиХ покрене ревизиjу поступка против Београда. Потврђено jе да jе у Сребреници било геноцида, што jе већ раниjе одлучио и MСП, уз констатациjу да се он не може приписати Србиjи. Tо што jе геноцид приписан Kараџићу, не значи да може да се припише Србиjи“, истиче Варади.

Oн, осим теоретске, не види реалну могућност да би БиХ могла да искористи рок, и у наредних 11 месеци обнови спор против Србиjе.

Aдвокат Новак Лукић, коjи jе био члан српског правног тима пред MСП у спору између Србиjе и Хрватске, такође не веруjе да ће се БиХ уопште упуштати у ту причу и сматра да у пресуди бившем председнику РС апсолутно нема елемената за покретање ревизиjе.

„Њом jе образложено да Mилошевић, Станишић и Симатовић нису били део заjедничког злочиначког подухвата за седам општина у БиХ. A што се тиче Сребренице, она jе већ била предмет анализе, Србиjа jе по тужби ослобођена и нових чињеница нема“, рекао jе Лукић.

Oн додаjе да, уколико би БиХ затражила ревизиjу поступка, Суд би прво одлучивао о томе да ли jе ревизиjа основана, а затим би поново разматрао одговорност Србиjе. Kада би се до нових релевантних података дошло после 26. фебруара 2017. обнављање поступка не би било могуће.

Чланак ВАРАДИ: Без основа за обнову тужбе БиХ против Србиjе се појављује прво на ИСКРА.

Приштина у овом тренутку нема правног основа за подношење тужбе против Србије за геноцид Међународном суду правде (МСП), коју је најавио Хашим Тачи на седници Савета безбедности Уједињених нација о Косову, каже за „Политику” Тибор Варади.

„Да би могло да поднесе тужбу, Косово би требало да буде чланица Уједињених нација и Статута Међународног суда правде, а оно то у овом часу није”, каже Тибор Варади, који је пред овим судом заступао Србију по тужби БиХ за геноцид, додајући да му се не чини врло вероватним да ће се то ускоро променити.

А ако би и дошло до подношења тужбе, било би, како каже Варади, проблема око надлежности, док би највећи проблем ипак био око суштине, јер је „врло мало вероватно да би та тужба могла да буде основана”. Стога овај професор међународног права мисли да је Тачијева изјава о скором подношењу тужбе против Србије „више политичка него правно промишљена изјава”, иза које, „очигледно, не стоји стручна анализа”.

Тачи је на седници СБ УН на којој је присуствовао и Ивица Дачић рекао да је Приштина већ припремила одговарајућу документацију за тужбу против Србије.

Косовски шеф дипломатије је први пут у фебруару ове године најавио могућност подношења тужбе против Србије, изјавивши тада да Косово, које није члан УН, „тражи правни основ” за ту тужбу.

На питање колико би утицаја пред МСП могла да има чињеница да су неке важне државе признале косовску независност, те да је за њих Косово држава, Варади подвлачи: „Да би се једна земља нашла пред Међународним судом правде, треба да буде чланица УН и чланица Статута МСП.”

С друге стране, Весна Петровић, професорка међународног јавног права на Правном факултету Универзитета Унион, каже да је у овом тренутку тешко правнички коментарисати Тачијеву најаву да ће Приштина поднети тужбу за геноцид Међународном суду правде, будући да се не знају детаљи документа који најављује.

У сваком случају, да би се поступак покренуо, Косово, према њеним речима, мора да буде потписник Конвенције о геноциду. Слично као и Варади, Петровићева каже да пред Међународним судом правде као покретачи поступка могу да се појављују само државе, које не морају да буду чланице УН, али морају да буду чланице Статута Међународног суда правде или да имају специјални споразум са МСП. „Све у свему тешко је замислити да би Косово могло да превазиђе све процедуралне баријере када је у питању приступ Међународном суду правде”, подвлачи наша саговорница.

„МСП је парнични суд, у којем се државе појављују као странке у спору и позивају се на члан 9 Конвенције о геноциду, који предвиђа да МСП решава спорове држава у случају кршења одредаба конвенције. Ако МСП установи да држава која је тужена није испунила обавезе из конвенције и да је одговорна за геноцид, он може да одлучи и о накнади штете”, каже професорка Петровић.

Подсећајући да се Србија плашила става МСП према накнади штете онда када је Босна и Херцеговина тужила СРЈ 1993. за геноцид, истиче да тај суд тада то није рекао, већ је навео да је довољна сатисфакција Босни и Херцеговини то што Србија треба да призна да се геноцид десио и да сарађује са трибуналом у Хагу, који је кривични суд и који установљава индивидуалну кривичну одговорност појединаца за извршена међународна кривична дела, то јест дела наведена у статуту тог суда.

Да је Тачијева најава без правног основа, могло би се закључити и на основу оцене лидера опозиционе Иницијативе за Косово Фатмира Лимаја, који је јуче изјавио да се Тачи изјавама да ће косовске власти тужити Србију за геноцид „шали и подсмева жртвама”. „Као шалу и подсмевање жртвама сви правни стручњаци оцениће изјаву министра спољних послова да ћемо тужити Србију и да ће бити истражени српски злочини од стране међународног суда”, навео је Лимај у саопштењу којим се обратио грађанима Косова. „Ниједан злочин нити масакр који је извела држава Србија на Косову неће бити истраживан нити ће бити осуђен у међународном суду јер је та тема за српску државу затворена окончањем мандата Хашког суда”, додао је Лимај.

Међународни суд правде у Хагу одлучује иначе већином гласова судија. Има петнаест сталних плус двоје ад хок судија.

У споровима које је Србија имала са БиХ, Хрватском и НАТО-ом, увек је, како подсећа Варади, било поделе гласова око надлежности и одлуке о томе су донете „негде са уским, негде са мање уским бројем гласова”.

Наш извор, који је желео да остане анониман, каже да би Србија, у случају да Тачи ипак некако успе да поднесе такву тужбу, могла да искористи одлуку МСП донету када је СРЈ тужила НАТО, априла 1999, због бомбардовања. Тада је суд заузео став да није надлежан за тај спор јер у време бомбардовања СРЈ није била члан УН нити потписница Конвенције о геноциду. Али када је Београд искористио ту исту аргументацију у случају тужбе БиХ, онда је суд одбио приговор Београда, уз објашњење да такав приговор не стоји.

Чланак ВАРАДИ: Косово нема формални основ да тужи Србију за геноцид се појављује прво на ИСКРА.