АНДРИЋЕВИ МОСТОВИ КАО ВЕЗА ИЗМЕЂУ ГЕНЕРАЦИЈА И ВРЕМЕНА: Обиљежено 123 године од рођења Иве Андрића

Руководећи се Андрићевом изреком да је свако дужан свом завичају, колектив Андрићграда данас је обиљежио 123 године од пишчевог рођења, полагањем цвијећа на његов споменик. Догађају су поред запослених у Андрићграду присуствовали професори и ђаци Средње школе “Иво Андрић”, те многобројни Вишеграђани.

Иво Андрић је био писац у чијем кругу дјела лежи све што је свјесно и подсвјесно доживио човјек Босне и Балкана. Снажан утицај на Андрића и његово дјело било је одрастање у средини у којој су печат утиснула два велика царства. О дјетињству у Вишеграду говорио је: „Ја сам први пут прогледао пред тим мостом на Дрини. Прозор моје собе на другој обали гледао је на овај величанствени мост Мехмед-паше Соколовића пред којим сам у детињству увек застајао идући у школу. И док су се моји другови играли крај реке, ја сам ту, на средини моста, на каменој клупи-софи, како је зову, волео сатима да слушам причања старих људи.”

Био је припадник покрета “Млада Босна”, касније савјестан и успјешан дипломата, али свој смисао види у књижевном стваралаштву, у којем се, где год га пут нанио, до краја живота враћао крајолицима свог дјетињства – Босни.

Живећи на политичкој и културној маргини написао је три велика романа „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“ и „Госпођица“ која су први пут објављена прије 70 година.

Године 1961. Иво Андрић добија Нобелову награду за књижевност, а до данас остаје једини јужнословенски писац који ју је понио. Један је од наших најпревођенијих књижевника.

Захваљујући великој епској сили коју је посједовао у литерарном изражавању веома успјешно је описивао теме из историје своје земље и судбине људи из свога подручја. Дјело Иве Андрића већ је поодавно уврштено у златни фонд модерне српске књижевности, а у свијету је његово дјело овјенчано многим признањима и наградама. Велики Андрић је својим дјелом бацио сноп свјетлости на књижевност и историју једне мале земље и тако привукао пажњу цијелог свијета.