Текстови
Колумне
СТИЛСКA ПРЕРЕГИСТРАЦИЈA У ТОХОЉЕВИМ ПРИПОВИЈЕТКАМА
Мирослав Тохољ је без сумње један од најпознатијих и најзначајнијих савремених српских приповједача. Од четрнаест до сада објављених жанровски различитих књига (романа, приповиједака, есеја, разговора, преписки, историјских студија) три су…
Колумне
ЈЕЗИК И СТИЛ ПРИЧА О РИЈЕЧИМА МИРА ВУКСАНОВИЋА
Три романа Мира Вуксановића вјероватно су тематски уникатан примјер не само у српској него и у свјетској књижевности. Јер, основна тема тих трију најзначајнијих Вуксановићевих романа јесу ријечи. А то…
Колумне
ЈЕЗИК И СТИЛ НЕНАДИЋЕВОГ ДОРОТЕЈА
Говорећи о језичкој типологији српских романа друге половине XX вијека, Д. Јовић (1985:80) ће за примјер модерног романа „који је у највећој мери структуриран у духу књижевне норме“ навести роман…
Култура
Закон о службеној употреби језика и писама ‒ препрека бољем статусу српског језика и ћирилице
Закон о службеној употреби језика и писама донесен је још давне 1991. године (Службени гласник РС 45/91), и у делу који се односи на већински српски језика у њему није…
Колумне
ДОСЈЕТКА КАО ДОМИНАНТА ЕПИСТОЛАРНИХ ПРИЧА МОМА КАПОРА
Сву књигу Мома Капора Драги наши (Капор 2009)[1] чине приче у форми писма. То су текстови које је он објављивао у колумни «011» у Вестима, дневним новинама српске дијаспоре, што…
Колумне
ЋОПИЋЕВО ВИЂЕЊЕ МУЛТИКОНФЕСИОНАЛНЕ И МУЛТИЕТНИЧКЕ БОСНЕ
"Данас дело Бранка Ћопића" – вели један од највећих познавалаца тог дјела Воја Марјановић – "живи зависно од рецептивне снаге и потребе читалачке публике. 'Цео Ћопић' не може се 'допасти'…
Колумне
СТИЛСКЕ ДОМИНАНТЕ ТРИЈУ БАСНОВИТИХ АЛЕГОРИЈСКИХ ПРИЧА РАДОСЛАВА БРАТИЋА
О трима насловним терминима Три насловна термина – басновит, алегорија и доминанта – готово да захтијевају ако не шире објашњење, а оно најмање појашњење. Придјев басновит нема истовјетан лексикографски и…
Колумне
ОСОБЕНОСТ ЈЕЗИКА РАДОВАНА БЕЛОГ МАРКОВИЋА
Милош Ковачевић, руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института у Андрићграду Ријеч "особеност" значи посебност или изузетност, односно јединственост, у скупу од четрдесет блискозначница што их за ту ријеч даје…
Колумне
ПРЕВРАТ ДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋА У ЈЕЗИКУ КЊИЖЕВНОСТИ
Драгослав Михаиловић је писац који је, кад је у питању однос књижевног или стандардног језика и језика књижевности, направио прекретницу у србистици. Наиме, од Вука па све до шездесетих година…
Колумне
ЦРЊАНСКИ ‒ ЗАЧЕТНИК РАЗЛАЗА СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИКА КЊИЖЕВНОСТИ
Све до средине XX вијека, а заправо до почетка његове седме деценије, узорним књижевним језиком сматран је језик књижевности. Тако ће А. Белић педесетих година XX вијека написати: "Наш књижевни…
Колумне
ДР МИЛОШ КОВАЧЕВИЋ: О АНДРИЋЕВОМ ЈЕЗИКУ И СТИЛУ АНДРИЋЕМ САМИМ
"Андрићев језик је ваљда најскладнији и најхармоничнији српски језик у нашем досадашњем прозном стварању, уметнички оплемењена сублимација његове интонације, која нас заноси још и данас у њеном изворно чистом и…
Колумне
ОДНОС СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ, РАЗГОВОРНОГ И ЈЕЗИКА КЊИЖЕВНОСТИ
Милош Ковачевић, руководилац Одјељења за српски језик Андрићевог института у Андрићграду O идентитету српског језика У науци о језику издвајају се само три битна критеријума за одређење идентитета једнога језика…
Колумне
Знају ли судије Уставног суда шта је српски језик
За свакога ко о српском језику ишта зна осим што га зна говорити, готово шокантно је ових дана одјекнула вест да је земљу Србију Европски суд за људска права у…
Колумне
СРБИЈАНСКИ И БОСАНСКИ СРБИ
Још је Доситеј Обрадовић писао да се „Србљи по различитим краљевствам и провинцијам различито називају: по Србији Србијанци, по Босни Бошњаци, по Далмацији Далматинци, по Херцеговини Херцеговци и по Црној…