КЕЦМАНОВИЋ: Сарајеву се не може угодити

Професор Ненад Кецмановић оцијенио је да ниједан лидер Србије, упркос дугогодишњим настојањима, није успио да нормализује односе са БиХ, односно бошњачким кантонима јер се захтјеви Сарајева стално проширују.

Кецмановић у ауторском тексту „Како угодити Сарајеву“, објављеном у „Политици“, наводи да је први сарајевски услов да Србија, мимо одлуке Хашког суда, призна да је извршила агресију на БиХ и починила геноцид у Сребреници.

Он додаје да у складу са тим остаје и захтјев да Србија плати ратне репарације Бошњацима од неколико десетина милиона долара, тако да сваки муслиман добије бар по десет хиљада.

Међу сарајевским захтјевима, Кецмановић истиче и онај да Србија изручи предсједника Српске Милорада Додика Сарајеву „у ланцима“, а Младена Иванића и Младена Босића „бар условно казни што су му се придружили у одбрани дана Републике Српске и одбијању резултата пописа“.

Даље се тражи, наводи Кецмановић, да Србија, као потписница, затражи даљу ревизију Дејтона, да прекине сународничке везе са Србима у БиХ јер они „и нису Срби него Босанци који су примили православље“, да подржи унитарну БиХ као „бошњачку државу са двије мањине и да, након свега, премијер Србије Александар Вучић упита – треба ли још нешто?“.

Кецмановић је констатовао да су оваквој искривљеној свијести Бошњака кумовале стране дипломате, глобални медији, свјетски познати интелектуалци, а након рата наставиле да подгријавају, „београдске аутошовинистичке“ невладине организације.

Он је подсјетио на одговор Алије Изетбеговића када су га послије рата питали када ће БиХ бити мирна и стабилна, а он навео „када Хрватска постане демократска, а Србија слаба“.

„И ето, Хрватска је ушла у ЕУ, што би требало да значи да је постала демократска. Србија, бар према Вучићу, не само што није додирнула дно него је постала `политички најстабилнија и економски најуспјешнија у региону`. Није ли онда вријеме да Изетбеговићима, који представљају само бошњачке кантоне, а не БиХ, Вучић поручи да проблеме рјешавају код Додика у Бањалуци и у западном Мостару код /Драгана/ Човића, а не у Београду“, навео је Кецмановић.

Он је додао да те проблеме обавезно треба рјешавати консензусом, како и налаже Дејтонски мировни споразум који је 1995. године, у име Српске, потписао тадашњи предсједник Србије.