БИВШИ ТРЕНЕР ЕНДИЈА МАРЕЈА: У историји спорта нико није био доминатан као Новак

Новак Ђоковић је најдоминантнији спортиста свих времена, сматра бивши тренер Ендија Мареја, Мајлс Меклаген.

Најбољи тенисер света стиже на Ролан Гарос, који званично почиње у недељу, са само два пораза у овој сезони, са пет овогодишњих титула, укључујући и Аустралијан опен, а и као победник десет од последњих 16 мастерса.

„Ђоковић је, јасно, главни фаворит (за титулу у Паризу). Он је за висину главе, а и рамена, изнад свих осталих, у овом тренутку. Може се рећи да је у овом спорту доминатан као што нико то није био у другим спортовима“, сматра Меклаген.

Овај четрдестогодишњи Шкот, који је рођен у Зимбабвеу, а живи и ради у Енглеској, истиче да је Ђоковић неправедно добио мање пажње за успехе које остварује у ери у којој су се као главни дуго истицали Роџер Федерер и Рафаел Надал.

„Мислим да је то због стила. Он нема ону Надалову страст или лакоћу класичних удараца које има Федерер. Новакова игра је некако… економична и ефикасна. Многи људи заправо и не схватају колико је он добар у томе што ради. Нема никакве сумње да је он изузетан. Уз још две године у овом ритму у коме је сада, и сигурно је да ће бити уврштен у приче о најбољима свих времена“, рекао је Меклаген и осврнуо се на могућност да Ђоковић постане осми играч у историји тениса који је освојио Гренд слем, сва четири велика турнира.

То је до сада пошло за руком Фреду Перију, Дону Баџу, Роду Лејверу, Роју Емерсону, Андреу Агасију, Федереру и Надалу.

„Агаси је имао оно што је и потребно да би се уврстио у једну такву причу (о најбољима свих времена). Није много људи успело да освоји сва четири гренд слем турнира. Успе ли Ђоковић, то би био огроман допринос мојој тврдњи о томе где му је место“, каже овај тениски стручњак.

Он се посебно осврнуо на ситуацију у којој се налази Рафаел Надал, неприкосновени владар париске шљаке.

„Надал је у овом тренутку далеко од своје најбоље форме. У неким ударцима се види да нема ни оно самопоуздање које је имао. Али, ако сам нешто научио од најбољих тенисера, то је да није мудро да их отписујете. Жеља и вера су увек ту негде, испод видљиве површине. Ако Рафа дође до четвртфинала или полуфинала, имаће иза себе четири или пет победе и може да му се ‘укључи’ онај став у спортској ерени који га је и водио до доминације на том месту. А добити га у пет сетова на тој локацији, на којој га веже толико позитивних сећања, много је теже него добити га у Риму или Мадриду. Имао је он целу недељу да схвати да, ипак, ма колико болни били порази, он је успео да на шљаци ове године оствари и победе, стигавши до полуфинала у Монте Карлу и финала у Мадриду, а савладавши успут и неке добре играче“, рекао је Меклаген и додао:

„Код Рафе се не ради о неким техничким потешкоћама, мислим да је ту, пре свега, реч о самопуздању и вери. На супротној страни вам је Ђоковић. Могли сте да видите у финалу Рима, када је у првом сету Федерер дошао до брејк шансе, да Новак није имао апсолутно ни најмањи страх. А страх вас тера да тежите сигурнијем ударцу, утиче не само на то шта ћете урадити са лоптицом, већ и како ћете се кретати“.

Што се некадашњег члана Марејевог стручног штаба тиче, Ђоковићева кретња није само по основној линији и ка мрежи, већ и ка тениској вечности.

„Роџера Федерера не смете да отпишете, такође. Он игра можда најбоље откако је почео да се бави тенисом, а тактички, врло добро зна шта покушава да уради и притом је у доброј форми. Остварио је добре резултате, освојио Дубаи, стигао до фианла и у Индијан Велсу, а и на шљаци је добар, с тим што се то често заборавља због Надалових остварења на таквим теренима. Али, и Роџер, и Рафа и Енди, сви они су у једној групи – која је иза Новака Ђоковића“, рекао је Мајлс Меклаген.