Репортери
Вести, анализе и коментари из рубрике „Репортери“ — од најновијих ка старијим.
Вести
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И КСЕНИЈА ЗЕЧЕВИЋ: Верушка принцеза првог реда
Знала је да се огласи пред зору: -Шта радиш, које је доба? -Мислим да спавам, јавићу ти се кад се пробудим! -Видимо се на Сави, око четири уре! Ни једном…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У ТРИРУ: Код Маркса, кад су цветале липе!
Месец црвенкаст као прва фаза комунизма! И поноћ прошла! Две Кинескиње кришом точе пиво, једна штрецне чим поменем капитализам: показује натекле ноге и празне џепове. Друга изгледа одморније, само јој…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ДУШКО РАДОВИЋ: Три чвора на трепавици
Тад сам живео у улици Војводе Степе, негде иза броја 320. Био студент, а газдарица гладна и зла. Имала две куће, кћерку и неколико зечева. Једном, кад је била зима…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ НА БАЈКАЛУ: Дани љубави и ноћи пуног месеца
Слећем у Иркутск, после девет сати лета. Колико ми још треба да постанем птица? – питам Наташу. И она је уморна и неиспавана, и љута на моје руке. Док сам…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У ЛАВОВУ: Коктел од Путинове крви и горилка
После дванаест сати путовања, проверавам: имам ли ноге и чији је врат на којем стоји моја глава?! Укочен, ништа не видим , а Наташа говори: - имаш лепе очи! Још…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У БОРОВСКУ: Кo умре у Америци не заслужује више тамо да живи
Да није тебе, шта бих сад у Боровску, Марија? Конобарице би ме вероватно прогласиле лудим! Једва су утекле од пијаних мужева, натекле од муке, замисли како ме гледају док тражим…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ: Јесењин, љубав и друге ситнице
Срећа ти понекад треба да некоме кажеш да си срећан! Ево ме у Санкт Петербургу, на Невском проспекту, у најлепшем граду на свету! Све је лепо, и све далеко! Чак…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У ВЕНЕЦИЈИ: Сара и портрет Ирине Власове
У Венецији ме дочекао Серђо, отмен и углађен господин, Италијан који има руске очи и душу, и кћерку за којом би се окренуле све лепотице овога света. Она се зове…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У ПАРИЗУ: Код Морисона и Исидоре Данкан
Жанет је дивна, данас спрема подгрејани ручак од јуче! -Где си се изгубила? -Туширам се, ако ти требам, дођи! - одговара. Треба ми кафа и хоћу да будем сам! Наравно…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У КИЈЕВУ: Будеш мој Американо!
Знао сам и за боље дане, кад се оно причало да сам леп и паметан,а жена која ме вози према аеродрому, расна и миришљава плавуша у широкој ланеној хаљини, каже…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У ИСТАНБУЛУ: Мурфета и опушци у музеју невиности
Нико не зна да сам у Истанбулу, чак ни они који су ме одвраћали од пута. Пијем кафу са ратлуком из филигрански ишараног филџана. Уместо у хотел, таксиста ме оставио…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У КАРЕЛИЈИ: Русија, поштански број искрене љубави!
За 14 сати може да се умре! Може да избије рат, некоме толико треба да затрудни. У отменим неуропсихијатријама, после 14 сати посматрања, болесницима обично саопштавају да су постали председници…
САГА О ВУКОТИЋИМА: Како је црногорско чобанче постало славни командант са Мојковца
Да је Божо, најстарији син сердара Станка Вукотића био сујетан, ко зна да ли би било ове приче и како би се одиграла Мојковачка битка. Кад су му перјаници краља…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У СИБИРУ: Љубави, име ти је Русија!
Аеродром ''Јемењиново'', пет сати ујутру, температура: минус 43 степена! По изласку из авиона осетио сам бол у носу, лед на челу, и обрве су ме заболеле, а длаке се претвориле…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У СЕРГЕЈЕВОМ ПОСАДУ: Русија се с Богом граничи
Не знам више ко кога буди, ја цигарету или она мене. Држим је у устима и прилазим залеђеном прозору. Ништа не видим, осим једне рупице коју сам направио на завеси…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У МОСКВИ: Како сам грлио Стаљина
Колико имаш година? - упитао је официр НКВД-а. Андреј је погледао у мајку која је гледала у патос, и рекао: - Кад се тата врати из Сибира, ја ћу бити…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У ЈАСНОЈ ПОЉАНИ: Долина тишине поред дрвета љубави
Чим изађем, госпођа Валентина Николаевна уђе у моју собу, помери завесе, наслони се на прозор и почне да маше. Maшем и ја госпођи Валентини Николаевној, којој сам донео вунене чарапе…
О ОПАНКУ И САМОЋИ: У недођији Пештера, сусрет сасвим обичан, а опет – необичан и несвакидашњи!
Прошарали прексиноћ облаци небо над Пештером. Читава висораван около сијала је под благом месечином, и тако само на час, а онда тонула у тешку помрчину чим би какав већи облак…
СТАРИНСКИ ЉУДИ: Мудри и сталожени, врлетни истовремено, и на неки свој начин осорљиви, оригинални
(из књиге репортажа “Љубомирова земља”) Једни у кући веле да се из звучника "транзистора", који је у дворишту био окачен о пармак, зачула Силвана, други да је запевала Лепа, знам…
СРЦЕ ЗА ДЕЦУ ОТАЦ ИМ СЕ УБИО, МАЈКА ИХ ОСТАВИЛА: „Стиже зима, а мени нема ко јакну да купи“
Ускоро ће мраз и снегови, а ја немам ни јакну ни чизме. Прошле зиме сам се смрзавао у танкој ветровци, каже Александар Антонијевић (11) из Пониковице код Ужица. Од пелена…
ПИСМО ИЗ ВИОНИЦЕ: Отворим коверат пред поштаром, испаде слика, на слици црква!
(из рукописа књиге репортажа) Донесе јуче ујутру поштар писмо. Коверат плав, препоручена пошиљка, побојах се да се нисам негде огрешио о државу или о народну власт, а не знам, па…
ВИДЕЛА САМ ПАКАО УСТАШКИХ ЛОГОРА: Смиља Тишма о страдању своје породице у усташкој НДХ у Другом светском рату
Ако бисмо у једној реченици покушали да опишемо живот осамдесет једногодишње Смиље Тишма, Српкиње рођене у западној Славонији, довољно је да кажемо да је као десетогодишња девојчица, са млађим сестрама…
ЗА РАЈ НЕ ЗНАМ ДА ЛИ ПОСТОЈИ, ЗА ПАКАО ГАРАНТУЈЕМ – БИО САМ У ЊЕМУ: Ничија земља, ничији људи, ничији врисак...
Неко ме је оборио на шине, у бегу, без намере, људи су престали да буду људи газећи сваки нови корак слободе, безразложно верујући да су јој ближе… Лежим. Не могу…
МИЛОМИР КРАГОВИЋ: Бебе спасавају Србију
Као млади новинар својевремено сам чуо од познатог косовског академика, да му не помињем име јер је покојни, да ће његови Албанци "оном ствари" победити моје Србе. Наравно да сам…
НЕВЕРОВАТНО СВЕДОЧЕЊЕ ХЕРОЈА: „Или заједно идемо под воду, или ћу те извући на обалу“
Видео сам да се предао, али му нисам дао да се помири са смрћу. Живот и њему и мени висио је о концу неколико минута. Храбрио сам га: „Или заједно…
ДЕДИ МИЛОШУ: Последње лето пастира
Док је угажавао торину на прхком снегу осетио је оштар бол изнад десног кука, као када би велики трн пробио вунену рукавицу и забо се у кожу. Трајало је кратко…
КУСТУРИЦА НА КЛОБУКУ НАСТАВИО СНИМАЊЕ ФИЛМА: Док сам жив градићу и радићу и снимаћу филмове, има у мени младости ...
У живописним пределима села Клобук изнад Требиња, Емир Кустурица наставио је данас снимање филма „На млечном путу“. Редови који следе забележени су јула прошле године, управо на Клобуку, у паузи…
НА ЦРВЕНОМ ТРГУ, ДОК ГАЗЕ ЕШАЛОНИ: Волим и Русију, и Путина, и руску химну, и Каћушу...
Не знам зашто је Тамара испалила Бајагу, али Оливера је чекала испред Бољшог театра када сам стигао, а каснио сам дебело. Стајала је крај фонтане, московски ветар расипао је капи…
СРПСКА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА У ТУНИСУ: На вечној стражи крај Бизерте
Миливоје Ј. Станојевић из села Добрња, срез млавски, округ пожаревачки, имао је само двадесет година када је умро хиљаду и више километара далеко од родног краја и своје земље. Само…
ИСПОВЕСТ БОШЊАКА: Вехабије усред ноћи дошле да ме воде
Напустио је кућу у околини Тузле и са малолетним сином и језивом причом дошао у Београд. Побегао је од вехабија које су дошле по њега да га воде у рат…