Репортери
Вести, анализе и коментари из рубрике „Репортери“ — од најновијих ка старијим.
Вести
Михаило Меденица: Вратићу се Хиландару, знам
Гледам за малом луком у ували Свете горе. Јованица. Све је даља и прозрачнија. Палим једну на другу – никад ми се није више пушило, а никад ми цигарета није…
КРОЗ ЦЕНТАР ЗАБУЧЈЕ ЗА ДЕСЕТ ГОДИНА СРПСКЕ НЕСРЕЋЕ ПРОШЛО ЈЕ 30.000 НЕВОЉНИКА: Где ли су сад они драги, добри људи?
Несрећних 90-их година, Љубиша Ковачевић био је управник избегличког центра на брду Забучје изнад Ужица, звали су га "српска мајка са Забучја". За десет година српске несреће, од 1993. до…
НА БРАТСКОМ ГРОБЉУ У СЕВАСТОПОЉУ, НАЈВЕЋЕМ ВОЈНИЧКОМ ГРОБЉУ НА СВЕТУ: Овде се хода по костима руских морнара и војника!
Константина сам упознао на празник Преображења Господњег у Никољском сабору, на Братском меморијалном гробљу у Севастопољу. Довољно је било само да непознатом човеку који се као сенка, изненада, појавио из…
КОМУНИСТИ ХРАМ ПРЕТВОРИЛИ У ТОАЛЕТ, ПА МОЛИЛИ ЗА ОПРОШТАЈ: Невероватна судбина православне светиње у Рибинску!
У граду Рибинску, 450 километара североисточно од Москве, у Спаско-Преображењском манастиру, свештеник Дионисије у чуду је застао. - Сербија, Серб? - Да. Серб. Испоставило се да свештеник прилично добро познаје…
У ХРАПАВЕ СТАРАЧКЕ РУКЕ СТАВИЛА ЈЕ ГЛАВУ И ПЛАКАЛА: Радина Пантовић (55) из засеока Пантовићи испод Дивчибара о старости и пустој самоћи
Једино што усамљеној невољници утера страх у старе кости је помисао на трен када ће са овог поћи на онај свет, тамо где је, тужна и намучена, одавно испратила децу…
ТРОЈИЦА БРАЋЕ ИЗ ДЉИНА ТУГУЈУ ЗА 17 КОЊА КОЈЕ ИМ ЈЕ ОДНЕЛА МОРАВА: Вриштали су из бујице као деца, душа нас боли за њима
-Вриштали су из подивљале реке која је носила све пред собом као мала деца! Сад их још чујемо. Као да су кукали, тражили помоћ а ми смо их слушали, плакали…
ДЕДА СРЕЋКО (94) НА ВАСКРС БИО НА ЛИТУРГИЈИ: У цркву сам ишао и за време рата и за време комуниста, па сам морао и сад!
Златибор. - Данима пред Васкрс, било је у кући Ковачевића испод Златибора разговора, али само помало и веома опрезно, са дедом Срећком (94), најстаријим у кући, око одласка у цркву…
МИРСАД ЈЕ ОД СМРЗАВАЊА СПАСАО ДЕСЕТИНЕ ЉУДИ: Тако ми Бога, нисам те ноћи мислио о мом животу…
Јунак са Пештера који је у ноћи страшне мећаве из сметова спасао Јелену Антонијевић из Сјенице, још двоје њених рођака који су били у колима, и десетине путника из завејаних…
ИСТИНСКА ЈЕ ГРЕХОТА ГАСИТИ СЕОСКЕ ШКОЛЕ: Добри директор Раде и његов 241 ђак
Неправда је свој деци не пружити исте услове за школовање. А истинска грехота гасити сеосоке школе. Нарочито овде у средњем Подрињу, по забитим селима расутим у брдима у која аутобуси…
ИЗ СНЕГА ЈЕ ВИРИО САМО ПРАМЕН КОСЕ: Из сметова Ојковице, испод скута мртве баке, пре две и по деценије на чудесан начин спасена је девојчица
Маријана Томић, сада Филиповић, девојка из Нове Вароши, не само да слави два рођендана, него је и - два пута рођена! Један рођендан слави и прву пут је рођена оног…
МАЛА ХАЈРУША НИЈЕ ЗАБОРАВИЛА: Пре три године девојчици је изгорела брвнара у којој је живела са баком, а онда су се јавили добри људи
Синоћ, било је прошло осам сати, зазвонио је мој телефон: -Чико, овде она девојчица из Сјенице… -Која девојчица? - правио сам се невешт, као да не познајем њен глас, иако…
СВЕТЛА И СЕНКЕ САНКТ ПЕТЕРБУРГА: Увек, кад је било тешко, Руси су се држали за небо
„Нема дрва, писма не стижу, сви ћемо умрети и покриће нас снег.” Сликарка Љубов Шапорина из Санкт Петербурга слала је те године писма из којих су излетале црне птице и…
СРБИ ЗА СРБЕ: Петоро малих Којовића на Пештеру добили нову кућу, поклон великог Николе Миротића!
Диван је дан у понедељак ујутру свануо у старој, трошној кући седморо Којовића у селу Баре, на самом крају Пештерске висоравни. Још од зоре, петоро дечачића и девојчица паковали су…
НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЉУДИ (8): Нису се Вучетићи затрли, живе кроз мог Вукана!
И после пуних 15 година у слушалици мобилног телефона препознајем драги глас. Брано Вучетић, у мом сећању још је деветогодишњи дечак који је у рату у Босни, пре 27 година…
НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЉУДИ (7): Миломир Јовановић 45 година једном руком храни породицу
Синоћ сам поново звао Миломира Јовановића. Мрак је одавно био пао, позив га је затекао негде у шуми, на путу са планине до куће у Пилатовићима. Могао сам само да…
НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЉУДИ (6): Српска Света гора жали патријарха
Звоне звона Благовештења. Већ трећи дан заредом, на сваки пун сат. На тугу. Велику. Ону која се накупи на срцу, па дави човека, не да се отерати. Јекну низ српску…
НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЉУДИ (5): Љубомирова земља
Набасао сам на Љубомира Јовановића, изненадио га, умало препао, док сам већ уморан од врућине, лутао Пештером, пребацивао се с брда на брдо, вођен само звуком клепетуша. Замишљен, копао је…
НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЉУДИ (4): Све ће то Вучија позлатити!
Страшна је тог дана била планина Вучија! Ни курјак у њој да заноћи. Сукнуо северац преко брда и врхова дрвећа, истерао маглу из дубодолина па су сиви и црни праменови…
НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЉУДИ (3): Споменик од поштења и доброте!
Јавише ми јутрос, горе из Босања - умро Вјекица! Мој добри, драги пријатељ Вјекослав Матијевић из села Вилови крај Нове Вароши. Људина и добричина, мученик и паћеник, сељак, радник, кириџија…
НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЉУДИ (2): Оставићу аманет, да ме са'ране у црној марами
Поиздаље, гледано одозго са јабучке камене греде, преко широког поља и дрвених оградетина склепаних углавном од окорака и смрчевих врљика и није се чинило да је у пристранку изнад беле…
НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЉУДИ (1): Писмо из Вионице
Донесе јуче ујутру поштар писмо. Коверат плав, препоручена пошиљка, побојах се да се нисам негде огрешио о државу или о закон, а не знам, па стигло да платим казну или…
„РУСКИ КРСТ“ : Братско гробље, тишина и звона за морнаре
Када је у марту 2014. године куцнуо час да се застава Русије подигне усред Севастопоља, Константин, који је читав живот чекао и сањао тај тренутак, имао је код себе све…
ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ: ПОБЕДНИЧКА СИРОТИЊА
Колутови бодљикаве жице деле лепо Метохијско поље. Гвоздену капију, заправо метални оквир испуњен мрежом, отвара косовски полицајац и узима личну карту. С једне стране плодно поље, с друге мир, црква…
„ИСКРА“ НА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ РУСИЈЕ (6): Овде Русија спрема своју најјачу атомску крстарицу, она ће променити правила игре на мору!
Виктор Леонидович Кањишевски, капетан првог ранга, својевремено заменик командира руске Ескадре тешких атомских крстарица, није могао прекјуче, у разговору за "Искру", да открије колико је атомских глава, кад је био…
„ИСКРА“ У СЕВЕРОДВИНСКУ (5): У Јељциновој канцеларији речено нам је - ваше подморнице за две године неће више никоме требати!
Импресиван је поглед са моста преко реке Северне Двине на производне погоне Севмаша у Северодвинску! Панораму коју попуњавају огромне хале, највећа од њих има површину од шест фудбалских терена, уоквирује…
„ИСКРА“ НА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ РУСИЈЕ„: У тајном граду у коме Руси праве нуклеарне подморнице
Истини за вољу, морам признати да сам и сам другачије замишљао Северодвинск. "Тајни руски град", "затворени руски град", "забрањени град на крајњем северу Русије", руски далеки север, обала Белог мора…
„ИСКРА“ НА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ РУСИЈЕ (2): Сенке и светла Архангелска…
Иако је јануарско вече у Архангелску било ведро и веома хладно, и мирисало је да ће и ноћ бити таква, већ око десет увече на град се спустила права поларна…
„ИСКРА“ НА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ РУСИЈЕ(1) : Возом од Москве до Архангелска...
Негде на средини шестог или седмог сата вожње возом од Москве према Архангелску, у сред пустоши између Јарославља и Вологде, док је напољу беснела мећава, на вратима купеа појавила се…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Бајкал гори, и треба да гори, запалио га Кустурица!
Иркутск је одавно утонуо у сан, сибирска магла и костоболни ветар шетају градом који нема више од два и по годишња доба, али има Дениса Мацуева и његов "Фестивал музике…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Александар Велики, Захарченко!
Црн дан у Доњецку, град од милион ружа претворио се у град туге, укро-нацисти су по старом рецепту, убили Александра Захарченка, председника Доњецке Народне Републике. Добри Сашењка, како су га…