Репортери
Вести, анализе и коментари из рубрике „Репортери“ — од најновијих ка старијим.
Вести
МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Водијер мога прађеда
Нађох водијер, прађедов. Мијаило га је, отац вели, носио упасаног за каиш до смрти. И кад је престао да коси, без разлике, а косио је, кажу, док је могао да…
ВУЧИЋ ЗА РЕПУБЛИКУ: Зауставити спиралу мржње, спасити мир
Напетости које су се вратиле на Западни Балкан на најопаснијем су нивоу још од краја ратова из 90-их година прошлог века, изјавио је премијер Србије Александар Вучић за италијанску "Републику"…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Разгледница из Угљевика
-Мајко, јеси ли некад била у депресији? -Нисам, сине! Ми никад нисмо ишли даље од Никшића! Не знам ни зашто је ово питам, вероватно да бисмо нешто причали, у дану…
НА КРАЈУ ПЕШТЕРА: У сред бајке на коју, и они, дечаци, у свом тешком суровом животу, ваљда, бар на трен имају право
Муклу тишину летњег поднева у најудаљенијем крају Пештерске висоравни кида само лавеж огромног шарпланинца кога узнемири изненадни долазак непознатих људи. Четворица дечачића који се на припеци у тишини играју у…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ВАЛЕРИЈ КРАСНОПОЉСКИ: Јутро, кад се Висоцки није пробудио!
Излази сунце из вагона, на станици Переделкино. Валериј показује на цркву и шуму. И на пут којим ћемо сутра до Јевтушенка. Заволео сам руске возове. Смета ми само што су…
НИКОЛИНА ЂУРОВИЋ: Живот је несхватљиво чудо
"Живот је несхватљиво чудо јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто као на Дрини ћуприја." (Иво Андрић) Вишеград није вељи град. Вишеград је углављен, заглављен…
Прозор
Можда је у те три књиге била записана историја света и шта ће бити са нама када се једног дана све заврши. Стајале су у прозору остављене, закатанчене куће оронулих…
СЕЋАЊЕ НА СТАНУ ЦЕРОВИЋ, ПОСЛЕДЊУ ЦРНОГОРСКУ ВИРЏИНУ: Нема данас људи као што је некад било...
(Почетком месеца у Црној Гори преминула је Стана Церовић, последња црногорска вирџина. Оставила је аманет да на породичном гробљу, горе у брдима изнад Шавника, на њеном споменику напишу да је…
ХОДОЧАШЋЕ: Бициклима, 1.600 километара до Свете Горе и Хиландара
Обишли су ужички крај уздуж и попреко, прегазили су овдашње друмове безброј пута упознајући незаборавне пределе и оно добро и лоше у људима које су сретали. Наште срца довршене мисли…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ НА ТИЧЈЕМ ПОЉУ: Шајкача међу шљивама!
-Не каже се амбар него хамбар! – подучава ме комшија, тек пристигао из Немачке. Има златан сат и зелене патике, и телефон који кошта '' кол'ко и лимузина''. Кад сам…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Душанова глава!
Зовем се Душан Фурунџић. Од непокретности имам ову гробницу. Јесте мала, али за мене и крстачу преголема. У њу сам спуштен без главе. Неколико дана пошто сам заклан. Сад сам…
МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Мојом Црном Гором
Пробијамо се шумом, једва, уз јаз, папратиштем, стрмином од букве до букве пазећи да где не згазимо дивље јагоде, пуна их је шума, ено се црвене ободом Дола, најлепше ливаде…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ГРИГОРИЈ ПОТОЦКИЈ: Ексклузивно за ИСКРУ, из Москве: Кустурица је Бајрон нашег доба!
Крива је једна ноћ, она иверска, кад сам са Радојем Андрићем, уз ватру и маглу гледао према Заовинама. Тамо чкиљи само шест сијалица. Пешачили смо кроз светску књижевност, дували у…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Лијепа Фатма!
Tи си нешто к'о наш Авдо Сидран. Како га, болан, не знаш?! Ја га гледала у Зворнику. Пио пиву. Прислонио се уз дрво и помер'о ногавице. Да и' не запиша…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Црни Љубивоје!
Не пијем ја што сам жедан. И што ми се пије. Нисам од оних што се опијају. Али, кад попијем, буде ми некако најлепше. Пред очи ми изађе син, Милорад…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У КАЛИЊИНГРАДУ: На Кантовом гробу!
Изгинућемо као Власи на рингишпилу! Боље да смо ишли авионом. Неке авиокомпаније путнике развозе на кућну адресу! И то је подношљивије од дванаест сати клацкања, спарине и зноја, од вриске…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ДМИТРИЈ ДАНИЛОВ: Како од Матије Бећковића направити вештицу!
Само што сам ушао у кућу, зазвонио је телефон. Нисам хтео да се јавим. Ако некоме требам, нека дође. Нека ме нађе! Само не данас, најбоље за недељу, за месец…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У ТЕМИШВАРУ: Илеана, тамбураши и један човек без сна!
-Шта ћеш у Темишвару? – пита Соњечка. -Да потражим младог Црњанског. -Мислиш да ћеш га наћи? -Некад сам имао неколико додирних тачака са логиком. И осећао сам се несрећно! Чудно…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Отац и јабука
Једном смо у кући имали само једну јабуку. Јонатанка! Била румена, с крајева мало жута и убијена. Мајка је исекла, и отац узео најмању кришку. -Узми ово веће парче! …
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ХОСЕ МУХИКА: Ова тура је на мој рачун!
Лусија Тополански гледа у телефон који се оглашава кукурикањем. То је глас њеног петла! Снимљен на малој цветној фарми, где у углу стоји стари ''форд'' из којег расту беле раде…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ВИКТОРИЈА ЛИС: Плави анђео из Кишињева!
Кишило је тог дана, кишило у Кишињеву, уз ветар молдавски, у срцу Бесарабије! И мутио се бистри Бик, синовац Дњестра. Уз хук који је стизао из шуме Кодри. -Шта сам…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И БАНЕ ВИШТ: Човек најлакше умире од ништа!
Има код нас један, навијао за Звезду и није плаћао струју! Недавно умро и одмах га откачили са бандере. Кад је дошао горе код тебе, сетио се да је заборавио…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ДОБРИВОЈЕ БУДИМИРОВИЋ – БИЏА: Русија је моја љубав!
Не спавамо заједно, али телевизор се први буди. Да саопшти колико је претходне ноћи било срчаних а колико државних удара, има ли сунца у Приштини, и колико је живот појефтинио…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ВАСИЛИЈЕ ПЕРИЋ: Син великог оца и честите Јулке!
Огладним тако понекад у поноћ, ужелим се добрих људи, хајдука и дивљине, благости ми затреба, и мелем речи, да их привијем тамо где боли, на душу и очи да продишем…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И КУБАЊСКИ КОЗАЦИ: Бог је у правди а не у сили!
Далек је Дон, предалек, мада Ростову никада нисам био ближи. Где ли су сад Григорије Мелехов и Аксиња Степанова? Кад би им неко рекао да сам у Краснодару, дојахали би…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ИГОР КАРНИЕНКО: Сибирско златно перо
Родио се у Бакуу, слике азербејџанског рата не препричава и не показује, својеглав и гласан, млађани Николаевич, неприметни шетач по туђим сновима и свом Ангарску, око поднева обично прође поред…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ У МОНГОЛИЈИ: Земља чуда, ниског неба и кобиљег млека
Осећам малаксалост и глад, и срећу што сам овде, где никога не познајем, и где сам уверен да су ми сви пријатељи! Баш сви, од косооког дечака који је пред…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Шта то радиш, Црна Горо, мислиш ли се удавати?
Чим уђеш у тунеле, одмах изађеш у Црну Гору! Тако говори моја мајка! Тамо је рођена и одрасла, тамо јој оца заклали, и тамо ишла све док је на граници…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И СЕРГЕЈ БЕЗРУКОВ: Јесењина је највише волела хармоника!
Син је Виктора Сегејевича, глумца и режисера. Име добио по Јесењину! Данас, кад је један од најпопуларнијих руских глумаца, говоре:- он је наш Сергеј, а Виктор му је само отац!…
ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ВАЛЕРИЈА АЛУЊИНА: Јерменске приче и једна ноћ београдска
Киша је лила у Београду, она циганска: капала за врат и излазила на рукаве, падала толико да је кишобран молио да га поштедимо и да се негде склонимо, испод нечије…